Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро юқори технологиялар муҳандислик-техника институти олий таълимнинг 5542000 – «Нефт ва газ конларини ишга тушуриш ва улардан фойдаланиш»


Кристаллогидратлар ва уларнинг ҳосил бўлиш шароитлари



Download 9,63 Mb.
bet12/48
Sana12.07.2022
Hajmi9,63 Mb.
#781737
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   48
Bog'liq
Gaz va gazkoncensat

Кристаллогидратлар ва уларнинг ҳосил бўлиш шароитлари
Газ гидратлари — йирик газогидрат уюмларини хосил килувчи тўпламлар бўлиб, водород боғликликлар ёрдамида сув молекулаларидан тузилган кристалл панжаранинг тузилмавий бўшликларини тўлдирувчи, маьлум босим ва температурадаги каттик бирикма (кристал)лардир. Гидрат хосил бўлишида сув молекулалари газ молекулалари билан харакатланади. Гидрат холатидаги сувнинг солиштирма хажми 1,26—1,32 см3/г (музнинг солиштирма хажми 1,09). Газ гидратининг элементар хужайраси маьлум сув ва газ молекулаларидан иборат. Сув ва газнинг моляр муносабати газ ўлчамларига боғликдир (гидрат хосил килувчи). Бир сув хажми гидрат холатида бошланғич газ характеристикага караб 70—300 газ хажми билан боғликдир.
Гидратларнинг хосил бўлиш жараёни газ таркиби, сув холати, босим ва температура билан аникланади
Алохида газ гидратларининг зичлиги кенг чегараларда ўзгаради: 0,8— 0,8 см3/г, табиий газ учун гидратлар зичлиги 0,9—1,1 см3/г дир.
Газ конларидаги табиий газ сув буглари билан туйинган. Газни катламдан олишда температура ва босим пасайиб, сув буғлари конденсацияланади натижада кудукларда ва кувурларда суюклик тупланади.
Маълум бир шароитларда табиий газ компонентлари метан,этан,пропан сув билан кушилиб,каттик гидрат моддаларини хосил килади. Бу компонентларнинг хар бир молекуласи сув молекуласининг бир нечтаси билан кушилади. Масалан: СН +6НО,СН +7НО.
Ташки куринишига кура гидратлар қор еки музга ухшайди. Гидратлар бекарор булиб, иситилганда, босим камайтирилганда тез емирилади.
Гидрат юкори босим ва паст температурада хосил булади.
Хосил булган гидратлар кудук танасида, газ кувурларида, сепараторларда тикилиб колади, улчовчи ва бошкарувчи жихозларни ишдан чикаради. Гидрат хосил булган жойларда штуцерлар,босим регуляторлари ишдан чикади.Натижада газкони жихозларининг нормал иши бузилади
Гидратга қарши тадбирлар икки хил йуналишда олиб борилади.
а) гидрат хосил булиш олдини олиш
б) хосил булган гидратни бартараф килиш.
Гидрат хосил булиш олдини олиш учун куйидаги методлар кулланилади
А) Қудукдан фойдаланишнинг мос технологик режими урнатилади.
Б) Даврий равишда кудук тубига гидратга Карши ингибитор юборилади.
В) Махсус НКТ лардан фойдаланиш.
Г) Қудук тубида тўпланиб қолган суюқликни маълум давр ичида олиб турилади.
Д) Кудукда газ тулкинланишнинг олди олинади
Кудук танаси гидратли пробкадан куйидагича тозаланади.
Кудук танаси маълум вакт ичида ишлатмасдан турилиб, кейинчалик кудук ичи сўрилади килинади.
Кудук танасига кўп микдорда ингибор юборилиб, гидрат бузилгунча кутиб турилиб, кейин атмосферага газ продувка килинади.
Гидратнинг ва музнинг олдини олиш услубини куриб чикамиз.

Download 9,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish