Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро юқори технологиялар муҳандислик-техника институти олий таълимнинг 5542000 – «Нефт ва газ конларини ишга тушуриш ва улардан фойдаланиш»



Download 9,63 Mb.
bet13/48
Sana12.07.2022
Hajmi9,63 Mb.
#781737
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   48
Bog'liq
Gaz va gazkoncensat

Газ окимига метанол юбориш. Метанол формуласи СНОН. Бу мода музлаш нуктасини камайтиради. Метанол сув буғлари билан биргаликда спиртли сувли эритма хосил килади, унгинг музлаш температураси 0 дан пастда булади. Бу методнинг камчилиги:
- Агар газда сув булса метанол сувда эрийди.
- Метанол захарли модда, одам организми учун хавфли, унинг буғлари хам захарли.
- Метанол ишлатилганда газ таннархининг ошиши, чунки 1000 м3 газга 50-300 см3 метанол еки ингибитор сарф бўлади.
Метанолдан ташкари газни иситиш, газни куритиш ва босимни пасайтириш оркали гидратни бартараф килиш мумкин.
Гидрат ингибиторларига куйидагилар киради. Метанол, гликонинг сувли эритмалари, хлорли кальций.
Метанолдан ташкари газни иситиш ,газни куритиш ва босимни пасайтириш оркали гидратни бартараф килиш мумкин.
Иситиш услубида газ кувурлари, фаввора арматурасига махсус жихоз ППУ ердамида буг оркали иситилади. Куритиш усулида газ конларда абсорберли, адсорберли ва паст хароратли сепарация ердамида куритилади


Назорат саволлари
1. Газ суюқликдан ўзининг қандай хусусиятлари билан фарқ қилади?
2. Қатлам шароитида тўйинганлик босимининг аҳамияти ва ундан самарали фойдаланиш усуллари қандай?
3. Табиий ва идеал газларнинг орасидаги фарқ нимадан иборат?


5-Маъруза. Газ ва газоконденсат конларини ишга туширишнинг хусусиятлари ва уларга геологик шароитнинг таъсири.


Маъруза режаси
1.Газ конларини ишга туширишнинг хусусиятлари.
2.Газоконденсат конларини ишга туширишнинг хусусиятлари.
3. Газ ва газоконденсат конларини ишга тушириш лойихаси ва унда геологик тафсилотлар.
Таянч иборалар
Газ конлари, газ хайдовчи кудуклар, газ хайдаш, кудук туби босими, чизикли харакат, турбулент харакат, сунъий усул, геологик тафсилот, газлифт кудукнинг махсулдорлиги (дебити)
5.1. Газ конларини ишга туширишнинг хусусиятлари.

Газ конларини ишлатиш нефт конларини казиб чикаришдан фарк килади. Агар газ усули булса, казиб чикариш давомида босимнинг пасайиши бир текис ва олинаётган махсулот хажмига караб тезгина давом этади, эластик сув сиқуви тарзида бироз секинрок содир булиши руй феради. Газ конларида маълум бир шароитда кудуклар кўп муддат ишлаши мумкин, катлам ва кудук туби босимлари орасидаги фарк бир текис булишига карамасдан, кудукнинг махсулдорлиги (дебети) камайиши мумкин. Бу кудук туби атрофида тезликни нихоятда ошиб кетиш натижасида, у ерда содир буладиган харакатнинг чизикли харакатдан турбулент харакатга айланиши натижасидир. Газ конининг яна бир ахамиятли жойи шуки у бутун бир газодинамик тартибни ташкил килган булиб, уюмни бир кисмидаги узгариш, иккинчи кисмига акс садо беради. Бу эса казиб чикариш жараёнини окилона олиб бориш имконини беради. Газ конларида босимни камайиши натижасида кудуклардан олинаётган махсулотнинг (уюмнинг хам) камайиши туфайли вакт утиши билан уюмга казилган кудуклар сони ортаверади. Лекин бу холии, яъни янги кудук казилиб ундан олиниши мумкин булган газни 60-70% олинганда тухтатилади.


Газ кудукларини сув босганда, уни тухтатилиб, урнига бошка янги кудук казилиши мумкин. Нефт кудукларини сув босса, уни ишлатиш давом эттирилади ва баъзи холларда ундан олинаётган суюкликни микдорини оширилади. Бу хол сувнинг микдори 95-99% гача етгунча давом этади.



Download 9,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish