Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши давлат университети



Download 1,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/15
Sana16.02.2020
Hajmi1,36 Mb.
#39871
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15
Bog'liq
differentsial tenglamalar


2.ТЕКИСЛИКЛАРНИНГ 

ПАРАЛЛЕЛИГИ 

ВА 

ПЕРПЕНДИКУЛЯРЛИГИ  

    Фазода       

0

1

1



1

1





D

z

С

у

В

х

А

 

                                   



0

2

2



2

2





D

z

С

у

В

х

А

                              (3) 



Тенгламалар билан текисликлар берилган бўлсин. Бу икки текислик параллел 

бўлиши учун  

                                    

2

1



2

1

2



1

С

С

В

В

А

А



                                               (*) 

шарт бажарилиш зарур ва етарли.  

 

50 


         Юқоридаги икки текислик ўзаро перпендикуляр бўлиши учун  

                               

0

2

1



2

1

2



1





С

С

В

В

А

А

                            (**) 

шарт бажарилиш зарур ва етарли. 

     Мисол:   

0

2





сz



у

х

  текислик  с  нинг    қандай  қийматларда  4х 

0

2





z

 

текислик билан параллел ва перпендикуляр бўлади.  



1

2

1



4

2

с



 шартга кўра 



2

1



с

да параллел бўлади.  

0

1

с



2

 

1



4

2





  шартга асосан с=-10 текисликлар перпендикуляр бўлади.  



3.ИККИ ТЕКИСЛИК ОРАСИДАГИ БУРЧАК  

              Умумий тенгламалари  

0

1

1



1

1





D

z

С

у

В

х

А

 

0



2

2

2



2





D



z

С

у

В

х

А

 

билан берилган Т



1

 ва Т


2

 текисликлар берилган бўлсин.  

          Икки  текислик  орасидаги 

    бурчак  дейилганда бу  текисликлар билан 



ҳосил  қилинган  иккита  икки  ёқли  бурчакдан  бири  тушунилади  Т

1

  ва  Т



текисликлар фазода хар қандай жойлашганда ҳам улар  орасидаги 

    бурчак 



бири 



1

1

1



1

,

,



C

B

A

n



  ва 



2

2

2



2

,

,



C

B

A

n



    нормалвекторлар  орасидаги  бурчакка 

тенг. Шу сабабли  

 

2

1



2

1

2



1

2

1



2

1

2



1

2

1



2

1

2



1

2

1



2

1

cos



C

B

A

C

B

A

C

C

B

B

A

A

n

n

n

n











   



 

 

(4) 



(4)  формула  икки  текислик  орасидаги  бурчакни  топиш  формуласи.  

         Мисол: 

0

1

2







z

у

х

  ва 


0

1

2







z

у

х

  текисликлар  орасидаги 

бурчакни топинг.  

         (4) формулага асисан  

 

 


 

2

1



2

2

2



1

2

1



1

2

1



1

1

2



2

1

1



cos

2

2



2

2















 

        Икки  ёқли  бурчаклардан  бири 

0

120


,  иккинчиси  60



0

  фазода  уч  нуқта 





,

,



,

         

,

,

,



2

2

2



1

1

1



z

у

х

B

z

у

х

А

    ва 


,



,

,

3



3

3

z



у

х

C

 

нуқталар  берилган  бўлсин.  Бу  уч 



нуқта  бирор  текисликка  тегишили  бўлса,  у  ҳолда  бу  текислик  тенгламаси 

ушбу


  

 

 



 

 

 



 

0

1



3

1

3



1

3

1



2

1

2



1

2

1



1

1









z

z

у

у

х

х

z

z

у

у

х

х

z

z

у

у

х

х

 

 



(5) 

Кўринишда  бўлади.  (5)  тенглама  берилган  нуқталарнинг  координаталарини 

қаноатлантиради.  



51 

11-МАВЗУ: ФАЗОДА ТЎҒРИ ЧИЗИҚ ТЕНГЛАМАСИ. ФАЗОДА 

ТЕКИСЛИК ВА ТЎҒРИ ЧИЗИҚҚА ОИД МАСАЛАЛАР  

 

1.ФАЗОДА ТЎҒРИ ЧИЗИҚ ТЕНГЛАМАСИ  

       Декарт координаталар системасида  

0

1

1



1

1





D

z

С

у

В

х

А

 

0



2

2

2



2





D



z

С

у

В

х

А

 

Тенгламалар  билан  аниқланадиган  Т



1

  ва  Т


текисликлар  берилган  бўлсин. 

Қаралаётган бу  текисликлар  ўзаро параллел  бўлмасин.  Бу  ҳолда  улар  бирор 

тўғри чизиқ бўйича кесишади. Бу тўғри чизиқни ушбу   

   

    








0



0

2

2



2

2

1



1

1

1



D

z

С

у

В

х

А

D

z

С

у

В

х

А

   


 

 

(1) 



 

Системанинг ечимлари тўпламидан иборат деб қараш мумкин. 

Т

1

  ва  Т



текисликлар ўзаро параллел бўлмаган учун 

2

1

2



1

2

1



С

С

В

В

А

А



  тенгликлар 

бир  вақтда  бажарилмайди.  Фараз  қилайлик   

2

1

2



1

В

В

А

А

  бўлсин.  (1)  система 



чексиз  кўп  ечимга  эга.  Z

0

  қатнашган  ва  озод  ҳадларни  тенгликни  иккинчи 



томонига ўтказамиз ва (1) системани:   

  

 



                           









0

0

2



2

2

2



1

1

1



1

D

z

С

у

В

х

А

D

z

С

у

В

х

А

 

 



 

 

(2) 



кўринишда  ифодалаймиз. 

2

1



2

1

В



В

А

А

  муносабатини  эътиборга  олиб  (2) 



системани х ва у га нисатан ечамиз.  

,

B



   

B

   



B

   


B

   


у

     


          

,

B



   

B

   



B

   


B

   


2

2

1



1

2

0



2

2

1



0

1

1



2

2

1



1

2

0



2

2

1



0

1

1



A

A

z

C

D

z

C

D

A

A

z

C

D

z

C

D

х







 



 

Z

0



 га мос ечимларни х

0

 ва у



0

 орқали белгилаймиз. (1) системанинг (х

0

, у


0

, z


0

ечимини  топдик.  Қаралаёиган  тўғри  чизиқда  М  (х



0

,  у


0, 

z

0



)  нуқта  билан  бир 

қаторда ихтиёрий Р (х, у, z) нуқта олайлик. Бу нуқтанинг координаталари Т

1

 

ва Т



2

 текислик тенгламаларини қаноатлантиради.    



52 

                           









0



0

2

0



2

0

2



0

2

1



0

1

0



1

0

1



D

z

С

у

В

х

А

D

z

С

у

В

х

А

                       









0



0

2

2



2

2

1



1

1

1



D

z

С

у

В

х

А

D

z

С

у

В

х

А

 

Бу  системадан  қуйидаги  системани   



0



х

х

  ва 



0



у

у

  га  нисбатан  ечиб 



топамиз.  



0



2

2

1



1

2

2



1

1

0



0

2

2



1

1

2



2

2

1



0

  

  



A

  

A



  

y

-



y

         

          

          

          

,

  



  

С

  



  

z

z

В

А

В

А

C

C

z

z

В

А

В

А

В

В

В

х

х





 

 Бу  тенгликлардан  М  (х

0

,  у


0, 

z

0



)  ва    Р(х,  у,  z)  нуқталардан  ўтувчи  қуйидаги 

тўғри чизиқ тенгламасига эга бўламиз.  

2

2

1



1

0

2



2

1

1



0

2

2



1

1

0



B

  

B



  

А

  



А

  

С



  

С

  



A

A

z

z

С

С

у

у

В

В

х

х





 

бу ерда  

,

B

   



B

   


B

   


B

   


у

     


          

,

B



   

B

   



B

   


B

   


2

2

1



1

2

0



2

2

1



0

1

1



0

2

2



1

1

2



0

2

2



1

0

1



1

0

A



A

z

C

D

z

C

D

A

A

z

C

D

z

C

D

х







 



Ушбу  

 

,



   

B

   



    

          

          

,

   



   

     


          

          

,

   


   

2

2



1

1

2



2

1

1



2

2

1



1

n

B

A

A

m

C

B

C

B

C

B

C

B



 



Белгилашлар киритсак охирги тенглик  

                                      



n

z

z

m

y

y

x

x

0

0



0





                           (3)  

кўринишга  келади.  (5)    тенглама  тўғри  чизиқнинг  калоник  тенгламаси 

дейилади.  

 

Агар (5) 



Тенгламада  

 

                                 



R



t

      


          

0

0



0







t



n

z

z

m

y

y

x

x

 



деб олсак  









nt

z

z

mt

y

y

t

x

x

0

0



0

 



Тенгламалар системаси ҳосил бўлади. Уни тўғри чизиқнинг параметрин 

тенгламаси дейилади. t-параметр.  

 


53 

2.ФАЗОДА ТЎҒРИ ЧИЗИҚ ВА ТЕКИСЛИККА ОИД МАСАЛАЛАР 

 

1

0



.  нуқтадан  текисликкача  масофани  топиш.  Фазода 

0





D

Сz

Ву

Ах

  Т 


текислик ва бу текисилда ётувчи Р(х

0

, у



0

, z


0

) нуқтани олайлик. Р нуқтадан Т 

текисликка перпендикуляр  текислик ўтказамиз. Перпендикуляр узунлиги бу 

нуқтадан  Т  текисликкача  масофани  билдиради.  Бу  масофани  қуйидаги  

 

   


 

 

 



2

2

2



0

0

0



C

B

A

D

Сz

Ву

Ах

р





   


 

(4) 


формула билан топилади.  

 

Мисол:  Р  (0,  0,  0,)  нуқтадан 

1

4

3



2





z

у

х

    текисликкача  бўлган 

масофани  топинг.  Берилган  текислик  тенгламасини 

0

12



3

4

6







z

у

х

 

кўринишда ёзиб оламиз. (4) формулага кўра  



 

   


 

 

 



61

12

9



16

36

12



0

3

0



4

0

6











р

 

демак,      



 

 

 



61

12



р

  

 



2

0

. Фазода икки нуқтадан ўтувчи тўғри чизиқ тенгламаси. Фазода  



А (х

1

, у



1

, z


1

) ва В (х

1

, у


1

, z


1

)  нуқталардан ўтувчи бирор тўғри чизиқ берилган 

бўлсин.  

Бу чизиқа ихтиёрий С (х

1

, у


1

, z


1

) нуқта оламиз. (18-чизма).  

  

 

     



 

 

  



 

 

 



 

 

 



 

 

 



18-чизма  

А, В, С нуқталар бир тўғри чизиқда ётганлиги сабабли уларнинг оху 

текисликдаги проекцичлари бўлган А

1

, В



1

, С


1

, нуқталар хар бир тўғри 

чизиқда ётади. Бундан эса  

0

у



-

у

      



у

-

у



      

1

1



2

1

1





х

х

х

х

  ёки   


1

2

1



1

2

1



у

у

у

у

х

х

х

х





 

54 

Муносабатга  эга  бўламиз.  А,  В,  С  нуқталарнинг  оуz,  охz    текисликлардаги 

проекциялари учун ҳам мос равишда  

 

    



          

,

1



2

1

1



2

1

1



2

1

1



2

1

z



z

z

z

x

x

x

x

z

z

z

z

у

у

у

у







 



Тенгликлар  ўринлидир.  Ҳосил  бўлган  тенгликларнинг  бир  вақтда 

бажарилишини эътиборга олиб топамиз.      

   

          



,

  

1



2

1

1



2

1

1



2

1

z



z

z

z

у

у

у

у

x

x

x

x







 

 Бу фазода берилган икки нуқтадан ўтувчи тўғри чизиқ тенгламасидир.  

           3

0

.  Тўғри  чизиқ  ва  текисликнинг  параллелик  ва  перпендикулярлик 



аломати.  

                         Бизга                       



n

z

z

m

y

y

x

x

0

0



0





    тенглама  билан 

аниқланадиган     

тўғри чизиқ ҳамда 

0







D



Сz

Ву

Ах

          текислик  берилган  бўлсин.бу  тўғри 

чизиқ ва текисликнинг ўзаро параллел бўлиши учун  

0





Cn



Bm

AI

 

Тенгламани бажарилиши зарур ва етарли.  



            4

0

. Фазода икки тўғри чизиқнинг параллел ва перпендикуляр шарти.  



 

Ушбу       

,

     


          

,

2



2

2

2



2

2

1



1

1

1



1

1

n



z

z

m

y

y

x

x

n

z

z

m

y

y

x

x









 

Тўғри чизиқлар берилган бўлсин. Бу тўғри чизиқларнинг параллеллик шарти 



1

2

1



2

1

2



n

n

m

m



  тенгликнинг  бажарилишидан  перпендикулярлик  шарти  эса 



0

2

1



2

1

2



1





n

n

m

m



 тенгликнинг бажарилишидан иборат.  

                  Ўзаро  параллел  тўғри  чизиқлардан  ўтувчи  текислик  тенгламаси 

ушбу  

0

n



         

m

         



  

z

-



z

    


у

-

у



    

z

-



z

    


у

-

у



    

1

1



1

1

2



1

2

1



1

1

1







х

х

х

х

 

Кўринишга эга бўлади. Агар икки тўғри чизиқ Р (х



0

, у


0

, z


0

) нуқтада кесишса, 

бу тўғри чизиқлар орқали утувчи текислик тенгламаси ушбу  

0

n



        

m

         



   

n

        



m

         

   

z

-



z

   


у

-

у



     

2

2



2

1

1



1

1

1



1





х



х

 кўринишда бўлади.  

            5

0

. нуқтадан тўғри чизиққа перпендикуляр текислик ўтказиш  



                   

55 

Фазода    Р  (х,  у,  z)  нуқта  ва   



n

z

z

m

y

y

x

x

0

0



0





      тенгликлар  билан 

аниқланган тўғри чизиқ берилган бўлсин.  

                  Р  нуқтадан  ўтувчи  тўғри  чизиққа  перпендикуляр  бўлган  текислик 

тенгламаси  



 


0

1



1

1







z



z

n

y

y

m

х

х

 



Кўринишда бўлади.  

                   6

0

. Нуқтадан тўғри чизиққача бўлган масофа Р (х



0

, у


0

, z


0

) нуқтадан 



n

z

z

m

y

y

x

x

0

0



0





 тўғри чизиққача бўлган р масофа 

         Шубу 

2

2



2

2

0



1

0

1



0

1

0



1

0

1



0

1

2



n

   


          

        


 

     


z

-

z



 

n

   



          

        


 

z

-



z

     


у

у

 



m

   


          

        


у

у

      



n

m

m

х

х

m

х

х

р









    

Формула ёрдамида топилади.  

 


Download 1,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish