Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши давлат университети



Download 1,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/15
Sana16.02.2020
Hajmi1,36 Mb.
#39871
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
differentsial tenglamalar


Исбит.    Бу  хоссани  биринчи  йўл  учун  исботини  келтирамиз.  (3) 

детерминантнинг биринчи йўлда турган 

13

12



11

   


,

   


,

а

а

а

элементларнинг алгебраик 

тўлдирувчиларини топамиз.  

32

23



33

22

33



32

23

22



11

1

1



11

)

1



(

а

а

а

а

а

а

а

а

М

А





 

31



23

33

21



33

31

23



21

12

2



1

12

)



1

(

а



а

а

а

а

а

а

а

М

А





 

31



22

32

21



32

31

22



21

13

3



1

13

)



1

(

а



а

а

а

а

а

а

а

М

А





 

Унда  













33



22

11

31



22

32

21



13

31

23



33

21

12



32

23

33



22

11

13



13

12

12



11

11

а



а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

А

а

А

а

А

а

 

22



31

13

33



21

12

23



32

11

32



21

13

23



31

12

а



а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а





 

бўлади. (2) муносабатдан фойдаланиб  

 

 

 



              

 


4

      


          

          

          

          

          

13

13



12

12

11



11

33

32



31

23

22



21

13

12



11

А

а

А

а

А

а

а

а

а

а

а

а

а

а

а



 

Бўлишини топамиз. (4) формула  детерминантнинг  биринчи йўл элементлари 



бўйича ёйирмаси дейилади.  

 

 



 

 

 



 

 


 

 



 

8

0



.  Детерминантнинг  бирор  йўли  (устунни)  да  турган  барча  элементлари 

билан 


бошқа 

(устун)да 

турган 

мос 


элементларнинг 

алгебраик 

тўлдирувчилари кўпайтмаларидан ташкил топган йиғинди нолга тенг бўлади.  

0

33



13

32

12



31

11





А



а

А

а

А

а

 

 



Исбот уй вазифасида қолдиради.  

3. ДЕТЕРМИНАНТЛАРНИ ХИСОБЛАШ  

 

Икки  ва  учинчи  тартибли    детерминантлар  бевосита  таърифга  кўра 



ҳисобланади.  

 

Масалан:                             



11

10

21



5

2

3



7

3

2



5

7







 

103


1

2

3



0

13

4



7

5

0



2

5

4



3

3

1



7

1

1



0

4

3



7

2

5



3

1















 

 

Юқори  тартибли  детерминантларни  ҳисоблаш  бир  муноча  мураккаб 



бўлади.  Бу  ҳолда  детерминантларнинг  асосан  хоссаларидан  фойдаланиб 

ҳисобланади.  

 

Мисоллар. 1. Ушбу  



1

6

4



2

7

3



0

0

9



5

2

0



4

3

2



1





 

Детерминантни ҳисобланг. Бунинг учун 2-натижадан фойдаланамиз.  

Унинг биринчи йўлини 2 га кўпайтириб детерминант ушбу   

9

0



0

0

7



3

0

0



9

5

2



0

4

3



2

1



 

 кўринишга келади.  



 

7

0



-хоссадан  фойдаланиб  1-устун  элементлари  бўйича  алгебраик 

тўлдирувчилар орқали ёямиз.  

 

54

9



3

2

9



0

0

7



3

0

4



5

2

1



1

1

1









 га ненг  

 

2. Ушубу  



 

 

 



1

        


2

-

      



3

        


2

      


5

3

        



1

6

0



3

4

        



3

1

1



9

2

        



1

2

-



1

5

1



         

1

2



1

5





 детерминантни ҳисобланг.  



 

 



 

2- натижага кўра 2 ва 4 устунларнинг ҳар бирига 5-устунни қўшамиз.  

 

 

 



 

1

        



4

-

      



3

        


3

      


5

3

        



2

6

3



3

4

        



7

1

3



9

2

        



3

2

-



3

5

1



         

0

2



0

3



 

 



Энди  5-устунни  2  га  кўпайтириб  3-устундан  айириш  натижасида 

кейинги детерминант  

 

1

        



1

-

      



1

        


3

      


2

3

        



2

0

3



6

-

4



        

7

7



3

3

2



        

3

6



-

3

1



-

1

         



0

0

0



0



 кўринишга келади.  



 

7

0



-хонссидан фойдаланиб топамиз.  

 


1

1

3



2

2

3



3

6

7



7

3

3



3

6

3



1

1

1



5

1









 

 



3

0

-хоссага кўра  



1

1

1



2

2

3



1

6

7



7

1

3



3

6

1



1

3







 

 



1-йўлни қолган барча йўллардан айирамиз. У ҳолда  

4

7



0

3

1



6

0

5



4

1

0



2

3

6



1

1

3









 

 

7



0

 хоссага асосан  

 





465

153


3

4

7



3

1

6



5

4

1



2

1

1



3

2

1













 

 



бўлади.  

 

 



 

 

 



 

 

10 

2-МАВЗУ. МАТРИЦА ТУШУНЧАСИ. МАТРИЦАЛАР УСТИДА  

АМАЛЛАР ВА УЛЛАРНИНГ ХОССАЛАРИ  

1. МАТРИЦА ТУШУНЧАСИ 

 

Бирор 



n

m



 та 



N



n

N

m



,

 

 



 

1

    



          

          

          

          

          

          

          

          

          

,...


,

,...


,...

,

,



,...

,

2



1

22

21



1

12

11



mm

m

m

m

n

a

a

a

a

a

a

a

a

a

 

сонлар берилган бўлсин. Бу сонлардан ташкел топган ушбу  



mn

m

m

n

n

а

а

а

а

а

а

а

а

а

....


  

........


..........

...


  

...


  

2

1



2

22

21



1

12

11



 

 Жадвал 




n



m

- тартибли матрица дейилади ва  



           

mn

m

m

n

n

а

а

а

а

а

а

а

а

a

....


   

.

..........



..........

....


   

....


    

2

1



2

22

21



1

12

11



             ёки                

 


2

 

          



          

          

          

....


   

..........

..........

....


    

....


    

2

1



2

22

21



1

12

11











mn

m

m

n

n

a

a

a

a

a

a

a

a

a

 

 



Каби  белгиланади.  Бунга  (1)  сонлар  матрицанинг  элементаллари 

дейлади.  Матрицанинг  элементаллари  икки  индекс  билан  ёзилиб,  биринчи 

индекс йўлни 2-индекс устуни рақамини билдиради.  

 

Баъзан (2) матрица бирор ҳарф билан ҳам ифодаланади. 



m

l

n

l

k

ik

а

,

1



,



  каби белгиланади.  

m

l

i

n

l

k

ik

a

A

,

,





  

    (2) матрица m та йўл n та устундан иборат  

 

Агар (2) матрицанинг барча элементлари нол бўлса  



0.....0

      


0

.......


..........

0.....0


      

0

0



 

0.....


     

0

0



 у нол матрица дейлади.  

 

Хусусан матрицанинг йўллар сон устунлар сонига тенг бўлса, бундай 



матрица n- тартибли квадрат матрица дейлади. (2) матрицанинг 

mn

а

а

а

,....


,

22

11



 

бош диогонал элементлари дейилади.  

 

Агар  (2)  матрицанинг  бош  диогоналда  турган  элементларнинг  бошқа 



ҳаммаси нол бўлса,  

 


3

         

          

          

          

          

          

          

          

          

0.....

      


0

.......


..........

.....0


0

      


0

0

 



0.....

     


21

11

mn



а

а

 

 Уни  диогонал  матрица  дейилади.  Хусусан,  (3)  матрицада 



1

22

11





mn

а

а

а

 

бўлса  



 

11 


 

  

0......0



       

0

.........



..........

1.......0

       

0

0......0



       

1



F

 ҳосил бўлиб, уни бирлик матрица дейилади.  

 

Квадратик матрица  



nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

А

.....


      

..

..........



..........

....


      

....


      

2

1



2

22

21



1

12

11



 

нинг элементларидан ташкил топган ушбу 



nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

.....


      

..

..........



..........

....


      

....


      

2

1



2

22

21



1

12

11



 

 детерминантнинг  А  матрицанинг  детерминанти  дейилади  ва  det  A  ёки 



А

   


каби белгиланади.  

 

Агар А матрицанинг детерминанти нол бўлса   



А

=0   бўлса, у  ҳолда  А 

хос матрица дейилади, акс ҳолда, яъни А матрицанинг детерминанти  

0



А

 

бўлса, у ҳолда А хосмас матрица дейилади.  



 

Квадрат  матрица  А  нинг  йўлларини  мос  устунлар  билан 

алмаштиришдан ҳосил бўлган ушбу  

nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

.....


      

..

..........



..........

....


      

....


      

2

1



2

22

12



1

21

11



 

Матрица транспонирланган матрица дейилади ва А

1

 каби белгиланади.  



 

Квадрат  А  матрица  билан  унинг  транспонирланган  матрицалари 

детерминантлари бир-бирига тенг бўлади. 

1

А



А

  иккита  



nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

А

.....


      

..

..........



..........

....


      

....


      

2

1



2

22

21



1

12

11



  

mn



n

т

n

n

b

b

b

b

b

b

b

B

.....


b

      


..

..........

..........

....


      

....


b

      


2

1

2



22

21

1



12

11



 

Матрицалар  берилган  бўлсин.  Агар  А  матрицанинг  ҳар  бир  элементи  В 

матрицанинг мос элементига тенг, яъни барча 1 ва k(1=1, 2,…m, k=1.  2,…n) 

лар  учун 



ik

ik

b

а

    бўлса,  у  ҳолда  А  ва  В  ўзаро  тенг  матрицалар  дейилади  ва 



А=В каби ёзилади.  

 

 



 

12 


nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

А

.....


      

..

..........



..........

....


      

....


      

2

1



2

22

21



1

12

11



 

Квадират  матрица  пранспонирланган  А



1

  матрица  тенг    бўлади,  у  ҳолда  А 

диммеприк Матрица дейилади.  

2. МАТРИЦАЛАР УСТИДА АМАЛЛАР ВА УЛЛАРНИНГ 

ХОССАЛАРИ  

 

Икки 







n

m

тартибли  

 

          



nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

А

.....


      

..

..........



..........

....


      

....


      

2

1



2

22

21



1

12

11



 

mn



n

т

n

n

b

b

b

b

b

b

b

B

.....


b

      


..

..........

..........

....


      

....


b

      


2

1

2



22

21

1



12

11



                                          

(4) 


Матрицалар  берилган  бўлсин.  Бу  матрицаларнинг  мос  элементлари 

йиғиндиларидан ташкил топган ушбу 



n



m

 - тартибли  



mn

mn

m

m

m

m

n

n

n

n

b

a

b

а

b

a

b

а

b

а

b

а

b

а

b

а

b

а







....


  

....


..........

..........

..........

..........

...

  

...



  

2

2



1

1

2



2

22

22



21

21

1



1

12

12



11

11

 



Матрица  А  ва  В  матрицалар  йиғиндиси  деб  аталади  ва  А+В  каби 

белгиланади.  

 

А  ва  В  матрицалар  мос  элементлари  айирмаларидан  ташкел  топган 



ушбу 





n



m

 тартибли  



mn

mn

m

m

m

m

n

n

n

n

b

a

b

а

b

a

b

а

b

а

b

а

b

а

b

а

b

а







....


  

....


..........

..........

..........

..........

...

  

...



  

2

2



1

1

2



2

22

22



21

21

1



1

12

12



11

11

 



Матрица  Аматрицадан  В  матрицани  айирамаси  дейилади  ва  А-В  каби 

белгиланади.  

 

1

0



, А+0=0+А=А  

 

2



0

. А+В=В+А  

бўлишини кўриш қийин эмос, бунда О-нол матрица.  

Бирор 


          сон  ва  А  матрицани  қарайлик.  Бу  А  матрицанинг    ҳар  бир 

элементини  

 сонга кўпайтирганда ҳосил бўлган  матрицага 



 сон билан А 

мтрица кўпайтмаси дейилади ва 

 А каби белгиланди.  



 

Демак            



nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

А







.....



      

..

..........



..........

....


     

....


     

2

1



2

22

21



1

12

11



 


 

 

 



 

13 


 

Равшанки, А ва В матрицалар ҳамда ихтиёрий 

 ва 


  сонлар учун:  

 

 

3



0

.   


   



А



А





 

 

 



4

0

.   



 



В



А

В

А





 

 

 



5

0

.    





А



А

А





  



 

 

1- Мисол. 



2

      


1

      


1

1

      



2

     


0

В

         



,

2

   



0

     


1

-

1



     

4

     



2



А

  

бўлса,  А+В,    А-В,  2А-3В    матрицаларни  топинг.  Матрицаларни  йиғиндиси, 



айирмаси  ва  сонга  кўпайтириш  қоидасига  кўра,  изланаётган  матрицаларни 

топамиз.   

 

4

      



1

      


0

2

      



6

      


2

 

2



2

      


1

0

       



1

1

-



1

1

      



2

4

        



0

2

2



      

1

      



1

1

     



2

      


0

2

     



0

    


1

-

1



     

4

     



2









В

А

 

0



   

1

-



    

2

-



0

     


2

      


2

2

-



2

      


1

-

0



     

1

-



1

-

1



-

1

      



2

-

4



     

0

2



2

     


1

       


1

1

     



2

      


0

2

     



0

     


1

-

1



     

4

      



2







В

А

 

2



-

   


3

-

    



5

-

1



-

    


4

      


4

6

-



4

    


3

-

0



    

3

-



2

-

3



-

2

    



6

-

8



     

0

4



6

     


3

      


3

3

     



6

      


0

4

     



0

     


2

-

2



      

8

      



4

2

     



1

       


1

1

     



2

      


0

3

 



2

     


0

      


1

-

1



      

4

       



2

2

3



2









В

А

 

  Энди  2  та  матрицани  кўпайтмаси  тушунчасини  киритамиз.  Бу  амални 



киритишда  иштирок  этадиган  матрицаларнинг  биринчисининг  устунлари 

сони иккинчисининг йўллари сонига тенг бўлиши талаб  қилинади.  

 

Фараз қилайлик  







n

m

тартибли  

          

nn

n

т

n

n

а

а

a

а

а

а

а

а

а

А

.....


      

..

..........



..........

....


      

....


      

2

1



2

22

21



1

12

11



 

 Матрица хамда 







n

m

 тартибли  



mn

n

т

n

n

b

b

b

b

b

b

b

B

.....


b

      


..

..........

..........

....


      

....


b

      


2

1

2



22

21

1



12

11



         

 Матрица  терилган  бўлса.  А  матрицанинг  f-йўл  элементлари 



in

i

il

a

а

а

,...


  

,

2



  ни 

(f=1,2,…m)  мос  равишда  В  матрицанинг 



устун 



2,...k



   

,

1



  элементлари 



nj

j

ij

b

b

b

,...


  

,

2



 кўпайтириб ушбу  

 

 



5

       


          

          

          

          

          

          

          

....


2

2

nj



in

j

i

lj

ij

ij

b

a

b

a

b

a

a



 



(f=1,2,…m,  j=1,  2,  …k)  йиғиндиларни  ҳосил  қиламиз.  Бу  сонлардан  ташкил 

топган 




k



m

- тартибли ушбу  



14 

mk

m

m

k

k

d

d

d

d

d

d

d

.....


d

      


..

..........

..........

....


      

....


d

      


2

1

2



22

21

1



12

11

 



     

 Матрица берилган А ва В матрицаларнинг кўпайтмаси дейилади ва АВ каби 

белгиланади.  

 

Демак  АВ  матрицанинг  ҳар  бир  элемент  (5)  кўринишдаги 



йиғиндилардан иборат  

 

2-Мисол.  



0

        


1

1

       



0

1

-



      

1

В



     

,

1



      

0

     



0

0

      



1

     


0

1

-



     

1

     



2



А

 

 Матрица кўпайтмаси 



2



3

- тартибли ушбу  



32

31

22



21

12

11



     

     


     

d

d

d

d

d

d

B

A



 матрица бўлиб, бунда  

 


1

1

1



0

1

1



2

11









d

 

  



 

 


1

0

1



1

1

1



2

12









d

 

  



0

1

0



0

1

1



0

21







d

 

  



 

1

0



0

1

1



1

0

22









d

 

  

 



1

1

1



0

0

1



0

31









d

 

  

 



 

0

0



1

1

0



1

0

32









d

 бўлади демак,  

 

0

      



1

-

 



1

       


0

 

1



-

      


1

 





B

A

 

 



3-Мисол: 

26

     



15

 

 



45

     


26

 

B



       

,

 



7

       


4

 

 



12

      


7

 





A

 

 Бўлса АВ ва ВА матрицаларни топинг.  



Берилган матрицалар учун  

2

     



3

 

1



      

2

 



BA

       


,

2

      



3

 

 



1

      


2

 





AB

 

 



АВ=ВА  

 

4-Мисол: Агар 



3

     


1

-

    



0

 

1



     

2

     



0

 

 



0

    


1

    


3

B

      



,

 

5



     

1

-



     

4

2



     

1

     



2

-

 



1

     


0

      


2

 





А

 

 Бўлса АВ ва ВА матрицаларни топинг.  



 

13

    



6

-

    



14

 

9



      

2

     



0

 

 



1

-

    



3

    


8

     



          

          

          

,

  



14

   


3

-

     



12

-

9



     

2

      



6

 

 



3

     


1

      


6

-





АВ

 

 

Бу ҳолда АВ



ВА  


15 

Мисоллардан  кўринадики,  икки  матирца  кўпайтмаси  у  ўрни  алмаштириш 

қоидаси, умуман айтганда, ўринли бўлмас экан.  

 

Бирор 





n



n

  -  тартибли  А  матирца  билан 





n



n

  -  тартибли  Е  бирлик 



матрица учун ҳар доим  АЕ = ЕА =А тенглик ўринли.  

 

А,В,С матрицалар берилган бўлсин. У Ҳолда  



 

6

0





BC

AC

C

B

A



      



 

7

0





 

BC

A

C

B

A



 бўлади.  

Иккита  матрицанинг  кўпайтмаси  учун  ўрин  алмаштириш  қонуни,  умуман 

айтганда, ўринли эмаслигини кўрдик. Аммо уларнинг детерминантлари учун 

қуйидаги тасдиқ ўринли бўлади.   

 





n

n

-тартибли  А  ва  В  матрицалар  кўпайтмасининг  детерминанти  шу 



матрицалар детерминантлари кўпайтмаси тенг  


Download 1,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish