Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги тошкент давлат ўзбек


Тут, Тол деган топонимлар олдинги топонимлар мажмуида бўлган),  Олмазор



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/66
Sana22.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#85029
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   66
Bog'liq
КИТОБЧА ТАЙЁРЛАШ 4

Тут, Тол деган топонимлар олдинги топонимлар мажмуида бўлган), 
Олмазор (олма+зор, лекин олмазор эмас), Гулистон (гул+истон, бироқ 
гулистон эмас), Қумлоқ (қум+лоқ, аммо қумлоқ эмас), Тошлоқ (тош+лоқ, 
лекин тошлоқ эмас), Шўрли (шўр+ли, бироқ шўрли тарзидамас) ва ҳ. Бу 
тарзда ясалиш ойконимикадаги асосий ойконимик ясалишга мисолдир. 
Чунки юқоридаги сингари қўшимчалар турдош отларни ясайди. Бизнингча, 
бундай вақтда топонимнинг ўзаги бўлган ономастик сўзларнинг, аввало, 
турдош от сифатида ясалганлиги, кейинчалик ономастик лексика сатҳида 
топонимлашув ҳодисаси натижасида топонимлар сатҳига кўчганлигини
доимо диққат-эътиборда тутиш лозим: Тома - (Амударё т. Чойкўл ОФКдаги 
ж/х), бу ойконим аслида апеллятив лексикадаги сўзнинг туркий уруғларидан 
бирининг номига айланишидан ва ундан ойконимнинг шаклланиши 
кузатилади: тома  > том+а >Тома
Ўзбекистон Республикасининг бошқа ҳудудлари ойконимиясида 
учраганидек
1
, бу ҳудуд ойконимиясида ҳам –ли ойконимик форманти 
(қўшимчаси) –лик, -лиқ шаклларига нисбатан анча фаол қатнашган. 
Бу топоформант туркман, қозоқ, татар топонимиясида ҳам фаол 
топоним от ҳосил этувчи қўшимча ҳисобланади
2
. –ли топоформанти 
топоасосдан англашилган нарса, белгига эга бўлган сифатлардан
субстантивлашган топоним ясайди. Таркибида –ли топоформанти бўлган 
топонимларнинг номланиш, аталиш жараёнида асосий хусусияти бирор 
предмет, нарса ё белгининг шу объектда мавжудлигини, борлигини 
1
Караев С. К. Ойконимия Узбекистана. Диссертация на соискание ученой степени доктора 
географических наук в форме научного доклада. -Ташкент, 1998. –с. 11-25. Қораев С. Ўзбекистон 
ойконимларининг топонимик лексикаси // Тошкент шаҳри ва вилояти топонимлари 
муаммолари.Илмий-амалий конференция докладлари тезислари.-Тошкент,1994. 53-62-бетлар.
2
С. Атаниязов. Топономика южно востокы Туркм…11-бет: К. Абдимуратов. Топонимика 
Каракалпаки. –Ташкент, 1968. 7-бет: А. Абдирахимов. Қазақстанън жер-су атаулы. -Алмата, 1978. 
68-бет: Р. Субаева. Взаимодействие русского и татарского яз. -Москва, 1988. –с.12.


29 
таъкидлайди. Қуйида -ли ойконимик форманти турли ойконимик 
асос(сўз)ларга қўшилиб, ойконимларни ҳосил қилган: а) ўсимлик номларига 
қўшилиб, фитоойконимларни шакллантиради: Теракли, Жийдали, Тутли, 
Қарамонли; 
б) ҳайвон ҳамда қуш номларига қўшилиб, зооойконимларни ҳосил 
қилаади: Бургутли, Тулкили
в) айрим этнонимларга бирикиб, этноойконимларнинг ясалишига 
восита бўлади: Элтамғали, Қанжиғали, Қангли;
г) турли хил нарса-предмет номларига қўшилиб топоойконим бўлиб 
келади: Мачитли ;
 -лик, - лиқ топоформантларининг ҳам ойконимлар ясашдаги роли 
катта. Ўзбек тилида –лик, -лиқ қўшимчаси от ясаса, ўзбек номшунослигида 
эса уларнинг шаклдошлари бўлган –лик, -лиқ ойконимик формантлари 
ойконимларни ҳам шакллантиришга хизмат қилади. Турколог профессор Э. 
В. Севортяннинг таъкидлашича, бу –лик қўшимчаси барча туркий тилларда 
вариантлари билан жуда фаол
1
. Топонимияда, жумладан, Жанубий 
Қорақалпоғистон ойконимиясида бу ойконимик формант воситасида турли 
жой номлари ясалган. Бундай жой номлари тадқиқ этилаётган ҳудуд 
ойконимияси тизимида хилма-хил кўринишда учрайди.
 -лик, -лиқ ойконим форманти ёрдамида ясалган ойконимларнинг маъно 
хусусияти улардан шаклланган ойконимларда бир хил эмас. Нусуклик, 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish