Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги абу райхон беруний номидаги



Download 9,31 Mb.
bet12/121
Sana24.02.2022
Hajmi9,31 Mb.
#213894
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   121
Bog'liq
Нефть газ кимёси 2015 қўлланма

Газоконденсатлар

Конденсатлар– табиий ҳолатда қатламда суюқ бўлган энг енгил углеводородлардир. Буларга пентан (нормал ва изомер ҳолда), гексан, гептан каби енгил углеводородлар киради. Конденсатлар газоконденсат конларида табиий газ таркибида эриган ҳолда учрайди.


Конденсатларнинг қандай ҳолда эканлигига қараб беқарор ва барқарор конденсатларга бўлинади. Беқарор конденсат қатламдаги ёки конденсатларни ажратиб оладиган асбоб-ускуналаргача бўлган ҳаракатдаги газларда эриган конденсатларга айтилади.
Барқарор конденсат деб, махсус конденсат ажратиб олувчи асбоб-ускуналарда ажратиб олинган тайёр ҳолдаги маҳсулотга айтилади.
Шуни ҳам айтиш керакки, қатлам ичида бошланган газоконденсат ҳаракати, то у конденсат ажратувчи асбоб-ускуналарга боргунча жуда мураккаб жараёнлардан ўтади. Бу жараёнлар эриган ҳолдаги конденсат бошланғич термодинамик ҳолатларининг ўзгариши натижасида газдан ажралиб чиқиб, қатлам ғовакларида чўкиб қолади, айниқса, бундай ажралишлар қудуқ атрофида кўплаб юз бериши мумкин. Натижада, бу ажралиш ва чўкиб қолишлар конденсатнинг маълум бир қисмини қатлам ичида қолиб кетишига, яъни олиб бўлмас йўқотишларга олиб келади.
Конденсатларнинг йўқотилишига термодинамик ҳолатларни ўзгаришидан ташқари яна жуда кўп омиллар таъсир кўрсатади.
Масалан, газконденсат аралашмасининг қатлам ичидаги ва қудуқдан кўтарилишидаги ҳаракат тезлиги, босимлар ва ҳароратлар айирмаси, газконденсат ажратиб олувчи асбоб-ускуналар қанчалик яхши ишлаши каби омиллар таъсир кўрсатиши мумкин. Одатда қатлам ҳолатида аниқланган беқарор конденсатдан 60-85% гача барқарор конденсат олиш мумкин.


2.4-жадвал
Табиий газлар таркибидаги асосий бирикмаларнинг физик ва кимёвий хоссалари




Download 9,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish