Ўзбекистон республикаси олий ва махсус таълим вазирлиги



Download 2,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/81
Sana10.07.2022
Hajmi2,95 Mb.
#768501
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   81
Bog'liq
Mashinasozlik 01

Кам 
углеродли 
ва 
кам 
легирланган 
пўлатларнинг
пайвандланувчанлиги яхши бўлади ва улар барча пайвандлаш усуллари 
ѐрдамида осон пайвандланади. 
Углерод фоизи 0,3% дан кўп бўлган углеродли ва легирланган 
пўлатлар
пайвандлаш натижасида қизиган жойларда тобланиб қолади. Бу 
пўлатлар бикр пайванд тугунларда қўлланилса совуқ дарздлар пайдо бўлиши 
мумкин. Металл водородга тўйинса пластиклик ва мустаҳкамлик пасайиши 
туфайли совуқ дарзларга мойиллик ошади. Пайвандлаш жараѐнида электрод 
қопламаларда, флюсда ва ҳимоя газлар таркибида ортиқча намлик водород 
манбаи бўлади, сув буғи ѐйда атомар водородга парчаланади ва пайванд 
ваннани суюқ металли водородга тўйинади. 
Ёйли пайвандлашда яхши пайвандланувчанликни таъминлаш учун 
қуйидагилар тавсия этилади: 

чок секин совиб, тобланмаслик учун хомакини пайвандлашдан олдин 
ва кейин 100-300
0
С гача қиздириш; 

электрод ва флюсларни 3 соат давомида 400..500
0
С да қиздириш; 

ҳимоя газларни водород пайванд чокига сингимаслиги учун қуритиб 
олиш; 

пластикликни ошириш ва чокдан водородни чиқариш мақсадида 
пайвандлаш тугагандан кейин буюмни паст ѐки ўрта температурада 
бўшатиш. 
Юқори легирланган ва коррозия бардош пўлатлар ѐмон пайвандланади. 
Бу пўлатларнинг пайванд чоки атрофида коррозиябардошлиги 500–800
0
С 
температурада пасайиши мумкин, чунки доналар чегарасида хром 
карбидлари ҳосил бўлади, демак хром доналар чегарасида камаяди ва 
пайванд бирикманинг кристаллар чегаралари коррозияга дуч келади. 


75 
Кристаллар чегарасида корррозияни олдини олиш учун иссиқликни 
тарқатиб юборадиган мис пластиналардан фойдаланиб, металлни юқори 
температурада камроқ вақт давомида бўлишини таъминлаб паст энергияли 
пайвандлаш усулларини қўллаш тавсия этилади. Пайвандлашдан кейин 
термик ишлов бериш хомакини 1100
0
С қиздириб сувда тоблашдан иборат, 
бунда карбидлар эриб кетади, тоблаш эса соф аустенит структурани сақлаб 
қолади. 

Download 2,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   81




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish