Ўзбекистон республикаси олий ва махсус таълим вазирлиги



Download 2,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/81
Sana10.07.2022
Hajmi2,95 Mb.
#768501
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   81
Bog'liq
Mashinasozlik 01

Кўндаланг 
ва 
бўйлама 
кичрайишни
олдини 
олиш 
учун 
пайвандланадиган хомакиларни ўлчамларини сал каттароқ қилиб олиш 
мумкин. 
Бурчакли деформацияни
йўқотиш ѐки камайтириш учун қуйидаги 
тадбирлар қўлланилади: 

пайвандлашдан олдин пайвандаланадиган элементлар қийшайиш 
томонига тескари томонга эгилади;

детал қирраларини пайвандлашдан олдин V кўринишда эмас, балки U 
шаклда таѐрланади, бунда чок кесими кичраяди;

чокнинг оғирлик марказига нисбатан пайвандланган метал симметрик 
жойлаштирилади; 

пайвандлаш жараѐнида элементлар махсус мосламаларда бикр 
маҳкамланади ѐки бикрлик қовурғалар қўлланилади. 
Эгилиш деформациясини
йўқотиш учун қуйидагилар амалга 
оширилиши мумкин: 

пайвандлашдан олдин балка тескари томонга эгилади; 

пайвандланадиган балканинг оғирлик марказига нисбатан чоклар 
рационал жойлаштирилади;

кичрайтириш керак бўлган хомакиларнинг соҳалари пластик ҳолатгача 
қиздирилади.
Қолдиқ пайванд зўриқишлар – бу мувозанатда бўлган ички кучлар 
системаси. Бу мувозанат бузилса зўриқишлар қайта тақсимланади ва бу 
пайвандлаш жараѐнида ҳосил бўлган деформацияларга қўшимча сифатида 
эластик ва пластик деформацияларга олиб келади. Шунинг учун пайванд 
бирикмаларни механик ишлов бериш жараѐнида юқори аниқликка эришиш 
қийин. 


73 
Юқори пайванд зўриқишларни олдини олиш учун пайванд чокларни бир 
жойда йиғилиб қолишига, уларни бир-бири билан кесишиб ўтишига йўл 
қўймасдан, хомакилар камроқ қизийдиган пайвандлаш усулларни қўллаш 
тавсия эттилади. Зўриқишларни камайтириш учун юқори температурали 
бўшатиш ѐки пайванд чокларни устидан прокатлаш ва болғалаш усуллари 
қўлланилади. 
Пайванд конструкцияни асосий технологиклик кўрсаткичи – бу 
механизациялаш коэффициентидир: 
общ
м
м
L
L
K

, 4.1 
бу ерда L
м 
– автоматик ѐки механизация усулларда олинган чокларнинг 
умумий узунлиги; L
ум
- пайванд чокларнинг умумий узунлиги.
Механизациялаш коэффициенти пафванд буюмларнинг тайѐрлашнинг 
иш унумини белгилайди ва замонавий пайвандлаш техникалар учун 0,75–
0,80 оралиқда бўлади. 
Совуқ дарзларни пайдо бўлишини олдини олиш учун зўриқишлар 
мажмуасини ҳосил бўлишига иложи борича йўл қўймаслик керак ва бундай 
жойларда пайвандлаш ишларини олиб бормаслик керак. Шу мақсаддда 
пайвандлашдан кейин тўғирлаш операцияларни камайтириш керак ѐки 
умуман қўлламаслик керак. 

Download 2,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   81




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish