Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология


Полученные показатели на фрезированном фоне



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

Полученные показатели на фрезированном фоне 
Наименоание 
сортов 
5 см 
10 см 
15 см 
5-15 см 
период
в
егет
а-
ции

день
урожа
йност
ь,
ц/
га
расхо
д в
оды

м
3
период
в
егет
а-
ции

день
урожа
йност
ь,
ц/
га
расхо
д в
оды

м
3
период
в
егет
а-
ции

день
урожа
йност
ь,
ц/
га
расхо
д в
оды

м
3
период
в
егет
а-
ции

день
урожа
йност
ь,
ц/
га
расхо
д в
оды

м
3
Гулжахон 
105,0 
54,8 7900 108,0 61,3 16250 110,0 62,1 25000 108,0 
62,0 
14000 
Илгор 
120,0 
61,2 8950 122,5 67,0 18200 125,0 67,9 27900 122,5 
67,8 
16550 
Искандар 
119,0 
61,2 8900 122,0 69,4 18000 122,5 69,8 27250 120,0 
69,6 
16000 
Лазурный 
123,5 
61,2 9300 125,0 66,4 18400 122,5 67,1 28000 124,5 
67,9 
17000 
Мустакиллик 132,0 68,5 9800 134,5 77,4 20000 135,5 77,7 30300 134,0 78,0 18000 
УзРос-7-13 
132,0 
67,9 9800 134,5 76,7 20000 135,5 74,6 30300 134,0 
77,2 
18000 
НСР
 0,05
=2,2 ц/га НСР
 0,05
=2,1 ц/гаНСР
 0,05
=2,2 ц/га НСР
 0,05
=2,2 ц/га 
 
 
АГРОКИМЁВИЙ ХАРИТАНОМАЛАР ТУЗИШ ВА УЛАРНИНГ ҚИШЛОҚ
ХЎЖАЛИГИДАГИ АҲАМИЯТИ 
Ю.Н.Юсупова, З.Ш.Аскарова
 
ТДАУ 
 
Кириш
. Республикада тупроқ унумдорлигини яхшилаш, қўлланилаѐтган минерал ўғитлар 
самарадорлигини ошириш қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришнинг асосий негизи сифатида куннинг энг 
муҳим вазифаларидан бири ҳисобланади. Бугунги кунда қишлоқ хўжалигини кимѐлаштириш – 
ҳосилдорликни оширишнинг асосий манбаъларидан бири бўлиб, агрокимѐ хизматини тўғри ташкил этиш 
биринчи даражали вазифалар жумласига киради. Ривожланган мамлакатлар деҳқончилиги шу жумладан 


133 
мамлакатимиз қишлоқ хўжалигини ривожлантиришни кимѐвий воситаларсиз тасаввур қилиш мумкин 
эмас. Агрокимѐ хизмати тугри ташкил этилса, минерал угитлар ва кимѐвий воситаларни тавсияномалар 
асосида кулланиши натижасида етиштириладиган кушимча хосилнинг 50 фоизи угитлар хисобига 
шаклланиши ва тупрок унумдорлиги ортиши илмий тадкикот ишларида хамда ишлаб чикаришда 
тасдикланган. 
Амалда ҳар бир пайкал, фермер хўжаликлари экин майдонларининг тупроқ унумдорлиги ва қишлоқ 
хўжалик экинларининг ҳосилдорлиги ҳам ҳар хил бўлади. Барча далалар тупроқ унумдорлигини бир - 
бирига яқинлаштириш, экинлар ҳосилдорлигини оширилишини таъминлаш мақсадида тупроқ 
агрокимѐвий таҳлил натижалари асосида тупроқ таркибида ўсимлик ўзлаштира оладиган озиқа моддалар 
миқдорларига кўра агрокимѐ картограммалари тузиш ишлари бажарилади. Агрокимѐвийхаританомалар 
фермер хўжалиги экин майдонларининг тупроқ таркиби буйича ундаги гумус, харакатчан фосфор, 
алмашувчан калий миқдорлари билан таъминланганлик даражасини белгилаб берувчи хужжат 
ҳисобланади. Шунингдек, агрокимѐвий хаританоманинг хусусияти тупроқ таркибига (таъминланганлик 
ҳолатига) кўра хаританома кўрсаткичлари маълумотларига асосан ўсимлик учун зарур хисобланган озуқа 
моддаларини талабини аниклаш хамда табақалаштирилган ҳолда тавсиянома асосида режадаги ҳосил учун 
белгиланган меѐрларида қўлланиши натижасида минерал ўғитларнинг самарадорлигини оширилишига 
эришилади.
Хаританомалар фақат ўсимлик ўзлаштира оладиган озиқа моддалари бўйича эмас, балки тупроқ 
қатламларида зарарли тузлар яъни шўрланиш ҳолатларини белгиловчи картограммалар хам тузилади ва 
ҳар бир дала (пайкал) бўйича шўрланиш тури (хлорли, сульфатли, хлор-сульфатли ѐки сульфат-хлорли) 
бўйича таҳлил маълумотлари асосида шўр ювиш муддатлари, талаб этиладиган сув меъѐрлари тўғрисида 
тавсиялар тузиб чиқилиб фермер хўжаликларига тақдим этилади. 

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish