Тавсия:
Юқорида қайд этилганларга асосан, Солиқ кодексининг 340-моддасини
қайта кўриб чиққан ҳолда фойда солиғи бўйича бўнак тўловини ҳисоблаш ва
ундириш амалиётини бекор қилиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади.
3.3.4
Ўзбекистон Республикаси Бюджет кодексининг 119-моддасига
асосан Ўзбекистон Республикаси республика бюджети, Қорақалпоғистон
Республикаси республика бюджети, вилоятлар вилоят бюджетлари, Тошкент
шаҳри шаҳар бюджети, туманлар ва шаҳарлар бюджетлари даромадлари
прогнозининг ошириб бажарилиши биринчи – учинчи ҳисобот чораклари учун
ҳақиқатда тушган тушумларнинг тегишли ҳисобот чораклари учун солиқлар ва
28
бошқа мажбурий тўловлар бўйича даромадларнинг аниқланган прогнозидан
ортиқ суммаси сифатида қонунчиликда белгиланган тартибда аниқланади.
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2002 йил 14 мартда
1111-сон билан рўйхатдан ўтказилган “Ўзбекистон Республикаси Давлат
бюджетини тузиш ва ижро этиш” Қоидаларининг 223-бандига асосан бюджет
даромадларининг прогнозидан орттириб бажарилган қисмини сарфлашда чорак
давомида ортиқча ундирилган солиқ суммасини чорак бошига нисбатан ошган
қисмини чегириб қолиниши белгиланган.
Ушбу Қоидаларда ҳам ортиқча ундирилган солиқ суммалари ажратмалар
меъёрларига нисбатан тегишли бюджетлардан мутаносиб меъёрларда
чегирилиши
кўрсатилмасдан,
тўлиқ
туман
(шаҳар)
бюджетлари
даромадларининг аниқланадиган прогноздан ошириб бажарилишидан
чегирилиши назарда тутилган.
Натижада, аксарият ҳудудларда даромадларнинг аниқланган прогноздан
ошириб бажарилган қисмидан ортиқча ундирилган солиқ суммаларининг ўсган
қисми чегирилмасдан, манбасиз харажатларга йўл қўйилиб келинмоқда.
Жумладан, Андижон ва Тошкент вилоятларида маҳаллий бюджет ва туман
(шаҳар)лар
бюджетларининг
ижроси,
маҳаллий
давлат
ҳокимияти
органларининг даромадларга оид ваколатлари ҳамда харажатлар бўйича
мажбуриятларини бажарилиши Ҳисоб палатаси томонидан ўрганилганда,
2018-2019 йилларда маҳаллий бюджет даромадларининг прогноздан ошириб
бажарилган қисмини шакллантиришда солиқлар ҳамда мажбурий тўловлар
бўйича ортиқча тўловларнинг ошган қисми чегирилмагани натижасида,
қўшимча манбалар Андижон вилоятида 26,4 млрд сўмга, Тошкент вилоятида
33,8 млрд сўмга ортиқча ва нотўғри шакллантирилиб кейинчалик харажатларга
йўналтирилган.
Тавсия:
Юқорида қайд этилганларга асосан, Қонун лойиҳасида бюджет даромади
прогноз кўрсаткичларини ортиқча тўланган ва ундирилган солиқлар ҳисобига
бажарилишини олдини олиш мақсадида 2022 йил 1 январдан шундай тартиб
ўрнатилсинки, унга кўра ортиқча ундирилган солиқ суммаларини тегишли
даврда ўсган қисми ажратмалар меъёрларига мувофиқ:
Ўзбекистон Республикаси республика бюджетига ўтказилган солиқлар
бўйича – Ўзбекистон Республикаси республика бюджети;
Қорақалпоғистон Республикаси республика бюджети, вилоятлар вилоят
бюджетлари, Тошкент шаҳри шаҳар бюджети, туманлар ва шаҳарлар
бюджетларига ўтказилган солиқлар бўйича – тегишли маҳаллий бюджетлар
даромадларининг аниқланган прогноздан ошириб бажарилишидан чегирилади”.
29
Do'stlaringiz bilan baham: |