Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалик вазирлиги андижон қишлоқ ХЎжалик институти


-расм.   Гидробурғилаш агрегатининг схемаси



Download 2,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/63
Sana23.06.2022
Hajmi2,13 Mb.
#694240
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   63
Bog'liq
bogdorchilik va sabzavotchilik mashinalari

52-расм.
 
Гидробурғилаш агрегатининг схемаси
1 — 
гидробурғилар; 

— штанга; 
3 — 
трактор; 
4 — 
насос; 

— сув 
идиши; 

— шланга; 7 — чуқурчанинг илгари белгилаб қўйилган 
жой. 
Гидробурғилаш 
агрегатидан 
фойдаланиш 
бошқа 
усулларга 
нисбатан фойдалироқ бўлади, чунки гидробурғиланиб тайѐрланган 
чуқурчадаги 
тупроқнинг 
намлиги 
кўчатнинг 
илдизлари 
тез 
ривожланиши учун етарли бўлади. 
Гидробурғилаш агрегатининг схемаси 52-расмда кўрсатилган 
бўлиб, унинг таркибига гидробурғи 
1
, трактор 
3, 
2—3 м
3
ҳажмли сув 


- 66 - 
идиши, насос 
4, 
сув тақсимловчи штанга 
2, 
шланглар 

дан ташкил 
топган. 
Гидробурғи (53-расм) ички диаметри 19 мм, узунлиги 1,0 м 
бўлган труба 5 дан иборат. Унинг пастки учига клапан билан 
жиҳозланган учли 3, устки учига дастак 

нинг корпуси кийдирилган 
бўлади. Ишлаѐтган одам дастак 

лардан ушлаб, бурғининг тумшуғи 

ни кўчат экиладиган жойга ботиради. Тупроқнинг учликка 
кўрсатадиган қаршилиги пастки клапан 

ни кўтариб, сув учун ѐини 
очади. Ишлаѐтган одам шу вақтда ричаг 

ни юқорига кўтариб, устки 
клапан 7 ни очиб, шланга 
10 
даги 2—4 атмосфера босими остида 
турган сувни учликка юборади. Учлик тешикларидан отилиб 
чиқаѐтган сув тупроқни суюқ лойга айлантириб, чуқурча ясайди. 
Гидробурғини қўли билан ишчи босиб турганлиги сабабли, унинг 
ботиш чуқурлиги ортиб боради. Чеклагич 

ернинг юзасига 
текканида, ишчи гидробурғини кўтаради. Қаршилик боимасдан 
қолганидан сўнг, пастки клапан ўз оғирлиги ва суюқлик босими 
таъсирида пастга тушиб, сувнинг ѐиини ѐпиб қўяди. Ишлаѐтган 
ишчи ричаг 

ни пастга буриб, устки клапанни ҳам ѐпади. Тайѐр 
бўлган чуқурчага дарров кўчатни солиб, қоида кўмилади. Чуқурча 
диаметри 15 см, чуқурлиги 60 см гача бўлади. Гидробурғидан 
фойдаланиш қўл меҳнати билан чуқурча тайѐрлашга нисбатан иш 
унумини 7—8 марта оширади. 
Тупроғининг намлиги етарли бўлиб қолган чуқурчага кўчат 
ўтқазилади, унинг илдиз олиши тезлашади. Токнинг новдаларини ѐн 
ва юқори томонларга тараб боғлаб қўйиш учун симли шпалерадан 
фойдаланилади. Шпалера симларини тортиб қўйиш учун ѐғоч ѐки 
бетондан ясалган устунлар ўрнатилиши талаб қилинади. Устунларни 
ерга тик ўрнатиб қўйиш учун, махсус гидравлик устун-қоққичдан 
фойдаланилади. 
Ерга 
қоқилган 
устунларга 
зангламайдиган 
симтемирни керакли тарангликда боғлаш 
учун махсус лебѐдка (тортқич)лардан фойдаланилади. Лебѐдка 
нусхасининг схемаси 54-расмда келтирилган бўлиб, у шпалера
устуни
16
га ўрнатилиб, диаметри 1,5—2,5 мм бўлган шпалера 
симтемирини 800 Н куч билан таранглатиб беради. Бир гектарга 
500—600 устун қўйилган бўлса, шпалерага 5 —6 қатор симтемир 
тортилса, гектарига 12—15 минг метр сим керак бўлади. 
Симтемирни икки одам устунларга тортиб бо ғлайди.
Уламинг бири лебѐдкани устунга кийдириб, иккинчиси кучи 
етадиган даражада симтемирни тортиб, қисқич 
4га 
қистириб қўяди. 
Биринчи одам лебѐдка дастаги 
15 
ни айлантириб, роликли занжир 
18 
ни айланаѐтган юлдузча 

тишлари ѐрдамида устун томонга суриб, 
тортади. 


- 67 - 

Download 2,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish