Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги гулистон давлат университети



Download 0,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/24
Sana20.03.2022
Hajmi0,72 Mb.
#503801
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24
Bog'liq
pamidorni etishtirish va undan xalim tajyorlash texnalogiyasi 2

Тайёр консерваларни сақлаш
.
Консервалар бу узоқ муддатга сақлашга 
мўлжалланган маҳсулотлар хисобланади. Тарихдан маълумки, 90 йилгача 
сақланган консервалар ўзини озуқалик қийматини ва таъм хусусиятини 
сақланиш даврида йўқотмаган. Бироқ амалиётда бунча узоқ сақлашга хеч 
қандай манфаат йўқ. 
Консерва махсулотларини ишлаб чиқариб, уни реализация қилиш 
муддати 2-5 йилни ташкил қилиб, консерваларни тури, хили, кимёвий 
таркиби идишига ва сақлаш шароитига боғлиқ бўлади. Консерва 
махсулотларини яхши сақланиши учун хавонинг харорати жуда катта таъсир 
ўтказилади. Сақлаш хароратининг юқори бўлиши (30
0
С ва юқори) 
махсулотларни, мева –сабзавот консерваларини ранги, хиди, консистенцияси 
тез бузилишига олиб келади, витаминларни парчаланишига, асосан 
С
витаминини парчаланишига олиб келади. 
Консерва махсулотларини сақлашнинг энг муқобил харорати 0-20
0
С 
хисобланиб, хавонинг ничбий намлиги 70-75 % дан ошмаслиги керак. 
Консерваланган тайёр махсулотлар тоза, яхши шамоллатиб туриладиган 


56 
омборхоналарда сақланади. Консервалар тахтадан тайёрланган токчаларга 
териб қўйилади. 
Ишлаб 
чиқарилган 
тайёр 
консерваларни 
махсус 
доимий 
омборхоналарда, бошқариладиган шароитда яшик ва контейнерларда хам 
тахланган холда сақланади [Жўраев Р. ва бошқалар, 2002]. 
Консерваларда шундай харорат бошқарилиши керакки, сақлашда 
махсулот 0
0
С дан паст бўлмасин, идиш ичидаги субқлик музлаши мумкин. 
Намлик ва иссиқлик белгиланган меъёрдан кўтарилиб кетса, бу шароитда 
банка қопқоқларининг занглаш эхтимоли бор. 
Стерилизацияланган 
консерваларни 
сақлашда 
юқоридагиларни 
эътиборга олиш мақсадга мувофиқдир [Е.П.Широков, 1985]. 
Консерваларда учрайдиган бузилиш турлари. Стерилазияланган 
консерваларни сақлашда бобаж ёки қопқоқларни бўртиши энг кўп 
учрайдиган бузилиш хисобланади. Е.П.Широков ва В.С.Дьяченколарнинг 
фикрича, бомбажнинг биологик, кимёвий ва физик турлари мавжуд. 

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish