Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги андижон қишлоқ ХЎжалик институти


Жайдари нўхат тур хиллари гурухини аниқлаш



Download 0,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/37
Sana13.05.2022
Hajmi0,99 Mb.
#602852
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   37
Bog'liq
donchilik

Жайдари нўхат тур хиллари гурухини аниқлаш
. Айтиб 
ўтилган 
subsp. euroasiaticum
кенжа тури доирасида хам, худди колган 
учта кенжа турдаги ккаби, бир неча мустақил тур хиллари гурухи 
фарқ килинади. Шулардан хар бири ўсимлиги тупининг бўйи, шакли 
хамда гулининг ранги билан бир-биридан фарқ қилади. 
Тур хиллари гурухининг тавсифи куйида келтирилган. 
1. Жанубий Европа гурухи-
proles
bohemicum G. Рор
. Тупи 
шохланади, гуллари қизил-пушти рангда. 
2. Ўрта Европа гурухи-
proles
trancaucasicum G. Pop
.Тупи 
бўйдор, лекин аввалгисидан кўра пастрок (30-40 см), бир оз ѐйик 
гуллари оқ. 
3. Анатолия гурухи-
proles turcicum G. Pop
. Тупи ўртача буйли 
(25-30 см), уч томони ѐйик, гуллари оқ. 
Жайдари нўхат тур хилларини аниқлаш. Юқорида айтиб ўтилган 
хар бир гурухдаги тур хилларининг асосий белгиси доннинг шакли 
билан ранги, шунингдек, пояси билан шохларининг рангидир. Уруғи, 
юқорида кўрсатиб ўтилганидек, шарсимон, юмалоқ, бурчакли шаклда 
бўлади. 
Шарсимон уруғи экма кўк нўхат ургига ухшайди, фақат кичик 
тумшукчаси бўлади. 
Юмалоқ уруғи икки бошига укки ўхшайди. Тумшукчаси 
илмоксимон кайрилган. Уруғларининг сирти кўпинча буришган 
бўлади. Уруғ кертиги (киндиги)юмалоқ. Уруғ пўсти одатда рангсиз. 
Бурчакли уруғи қўй калласига ўхшаб кетади. Тумшуқчаси узун, 
бир оз эгилган. Уруғ кертиги (киндиги) овал шаклда. Уруғ пўсти 
деярли хамиша рангли бўлади. 
Ўзбекистонни барча суғориладиган ва лалмикор зоналарда 
(текисликларни хисобга олмаганда) жайдари нўхатнинг Зимистони, 
Лаззат, Узбекистанский 32, Юлдуз навларии туманлаштирилган.


Зимистони
. Тожикистон деҳқончилик илмий текшириш 
институтининг нави. Муаллифи: К.Пирмахаммадов., 
1976 йилдан Қашқарарѐ вилоятининг лалмикор ерларида Давлат 
реестрига киритилган.
Ўсимлик тик турувчан шаклда, юқори қисми ѐйиқ, бўйи 25-27 
см. Барги элипссимон, тишчали, тўқ яшил, ўртача йирик. Гули ташқи, 
якка, оқ. Дуккаги ромбсимон, тумшуқчали, сер тукли, 1-2 камдан кам 
холларда 3 уруғли. Уруғи бурчаксимон, оч пушти ғадир будир, 
майда, дон палласи сариқ. 1000 та доннинг вазни 170-175 гр. 
1998-2000 синов йилларида лалмикор нав синаш шохобчаларида 
ўртача дон хосилдорлиги гектаридан 4,4 ц тенг. Лалмикор ерларда 
об-хаво қулай келган йиллари уруғининг хосилдорлиги 13-14 ц га 
етади. Нав ўртапишар, вегетация даври 68-71 кун. Қурғоқчиликка ва 
дуккак ѐрилишига бардошли. Таъм сифати яхши, нўхати бир текис 
пишади. Оқсил миқдори 26,6 – 27,1 % , аскахитоз билан 
зарарланишга бардошли. Сифат бўйича қимматбахо нўхат навлари 
қаторига киради.

Download 0,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish