Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги андижон қишлоқ ХЎжалик институти



Download 0,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/37
Sana13.05.2022
Hajmi0,99 Mb.
#602852
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   37
Bog'liq
donchilik

18-МАШҒУЛОТ. КЎК НЎХАТ- МОРФОЛОГИК 
БЕЛГИЛАРИ, 
КЕНЖА 
ТУРЛАРИ, 
НАВЛАР 
ТАВСИФИ. ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ 
БЎЙИЧА АГРОКАЛЕНДАР ТУЗИШ. 
Ишнинг мақсади ва вазифаси:
1 Кўк нўхатнинг асосий 
морфологик хусусиятларини ўрганиш 2. Кўк нўхат турлари, 
гурухларини бир биридан фарқ қилувчи белгилари билан танишиш. 3. 
Кўк нўхатни асосий районлаштирилган навлари билан танишиш. 4. 
Кўк нўхатни ўсиш ва ривожланиш босқичларини ўрганиш. 
 
Услубий кўрсатмалар 
Кўк нўхат - Pisum
L
. авлодига мансуб бўлиб, бир неча турни уз 
ичига олади. Шулардан Pisum sativum L., яьни экма маданий нўхат 
энг катта ахамиятга эга бўлиб, кенг таркалган ўсимликдир. 
Нўхатнинг бу тури бир неча кенжа турга бўлинади, шулардан энг
асосий-subsp. sativum кенжа тури-оддий экма нўхат (кўк нўхат) ва 
subp. arvense кенжа тури-хашаки кўк нўхат (пелюшка)дир. 
Экма кўк нўхат бир йиллик ўт ўсимлик бўлиб, кўпинча ѐтик 
холда ўсади, бўйи 25 см дан 250 см гача етадиган туксиз поя 
чиқаради. Ётиқ холда ўсадиган навлари билан бир қатор поясининг 


асосан устки қисми йуғон бўладиган навлари хам бор, булар штамб 
навлар деб айтилади. Бу хилдаги поя вертикал холатини яхши 
сақлайди ва камрок эгалади. 
Илдизи тупроқка 1 м гача чуқур кириб борадиган ўқ илдиз. 
Барглари 2-3 жуфт баргча чикариладиган жуфт патсимон 
мураккаб барг, улар жингалаклар билан тугайди ва йирик ѐн 
баргчалар чиқаради. 
Гуллари йирик, гултожиси хар хил рангда бўлиб, гул бандда 
битта ѐки иккитадан, пояси йўғон навларда эса кўпинча уч-еттитадан 
бўлиб жойлашади. 
Дукаклари 3-10та уруғ тугади,тўғри ѐки эгилган, ханжарсимон 
ѐки тасбехсимон, кўпинча сариқ рангда бўлади. Дуккаклари 
етилганда чатнаб кетади. 
Уруғи кўпинча йирик, юмалоқ, бурчакли ѐки бурчакли-киадрат 
шаклда. Уруғининг юзи силлик ѐки буришган бўлади. Доннинг ранги 
хар хил-окдан корагача бўлади.1000 донасини вазни 40г дан 400г гача 
етади, ўртача 150-250г.
Нўхатнинг кенжа турлари куйидаги белгилари билан 
тавсифланади (20-жадвал).
Нўхат навлари икки гурухга: арчиладиган нўхат ва ширин 
нўхатга бўлинади. 
Арчиладиган нўхат гурухи дуккакларнинг ички деворида қалин 
пергамент хужайра катлами борлиги билан таьрифланади, шунга кўра 
дуккаклар қаттиқдек бўлиб кўринади. Бу гурухга кирадиган 
ўсимликларнинг дуккаги озик-овкатга ишлатилмайди, фақат дони 
учун экилади.

Download 0,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish