Ўзбекистон республикаси қишлоқ ХЎжалик вазирлиги андижон қишлоқ ХЎжалик ва агротехналогиялар



Download 1,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/30
Sana11.07.2022
Hajmi1,74 Mb.
#775895
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30
Bog'liq
МБИ

Тажриба 
вариантларимизнинг 
хосилга 
кириш 
муддатларини 
урганганимизда 
куидаги 
натижаларни 
урганишга еришдик .Иссикхонада етиштрилган кулпунойнинг 
чарли нави апрел ойининг 10 кунида яани очик
майдондагинга нисбатан 35 кун олдин иссикхонадаги чарли 


нави пишиб етилди .Очик Майдондаги кулпунойнинг чарли 
ва изабелла нави иссикхонадагинга нисбатан 30 35 кун утиб 
пишиб етилганлиги аникланди .
 
 
 
 
3.1. Қулупнайнинг биологик хусусиятлари ва етиштириш 
технологияси
 Қулупнай (
Frugaria L.) Ўзбекистонда экиладиган резавор мевалар ичида 
биринчи ўринда туради. Меваси таркибида 4,5-11 % гача шакар, 0,28-1,5 % 
гача турли кислоталар, 0,12 - 0,41 % ошловчи ва бўѐқ моддалар мавжуд. 
Булардан ташқари темир, фосфор, калий,кальций тузлари, 50-75 мг % А, В, С 
витаминлари бўлади. Қулупнай меваси ташишга ва сақлашга ярамайди. 
Бизнинг шароитимизда қулупнайнинг 4 та тури мавжуд : Йирик мевали боғ 
қулупнайи, Ананас, Мускат қулупнай ва Кўкиш қулупнай (ўтлоқларда, турли 
хил ўтлар ўсадиган ѐн бағирларда, ўрмон чеккаларида ѐввойи ҳолда ўсади). 
Йирик мевали боғ қулупнайи энг кенг тарқалган бўлиб, унинг 1500 дан 
ортиқ нави бор. Пояси қисқа, ўтчил, 4-5 йил ва ундан кўпроқ яшайди, 
илдизлари попук илдиз бўлиб, 60-60 см чуқурликкача ўсади, экилгандан 
сўнг 2-3 йили илдиз поясининг пастки қисми қурий бошлайди.Шунинг учун, 
қулупнай бир ерда 2-3 йилгача ўстирилади. Қулупнай асосан гажакларидан 
кўпайтирилади, лекин уни поясидан, янги навлар чиқаришда эса уруғидан 
кўпайтириш мумкин. Қулупнай эрта, мартнинг охири апрелнинг бошларида 
гуллайди. У гуллаш муддатига қараб, эрта гуллайдиган ва кеч гуллайдиган 
навларга бўлинади. Гуллаш даври 20-45 кунга чўзилади. Гуллаш 

Download 1,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish