Ўзбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


 Авесто: Яшт ют>би / М. Исҳрқов таржимаси. - Т., 2001. — Б.36



Download 4,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/146
Sana25.02.2022
Hajmi4,7 Mb.
#309795
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   146
Bog'liq
Dinshunoslik asoslari. o'quv qo'llanma

Авесто: Яшт ют>би / М. Исҳрқов таржимаси. - Т., 2001. — Б.36.
2 АсқаровЛ. Ўзбекисгон тарихи. — Т., 1994. — Б. 105.
77 -


Зардуш тийлик таълимоти асослари муҳаддас Авесто (кадим­
ги ф орс тилида — ўрнатилган, қатьий кдлиб белгиланган қонун- 
қоидалар деган маъноларни англатади) тўпламида баён килин­
ган. Авесто матнини туплаш иш лари тахминан 2700 йил олдин 
бош ланган. Т ўплам ниғ" матни дастлаб мидия, бақгри я, сўғди- 
ёна тилларида ёзилганлиги тахмин қилинмокда. М илоддан ав­
валги IV асрда тўплам ни тузиш иш лари якун л ан ган , л еки н
матнига қўшимчалар киритиш асрлар ош а давом этган. Ш у боис 
Авесто биз учун ўзига хос йилнома вазиф асини ўгайди.
Б изгача етиб келган А весто м атн л ар и н и н г э н г қадим ги 
қўлёзм алари м илодий III—IV асрларда дастхат қ и л и н ган . Ш у­
н и н гд ек, Э ро н ва Ҳ инди стон да ҳозирги зард уш ти й л ар ж а- 
м оаларида қўлланиладиган муқаддас тў п л ам н и н г м атн лари - 
дан ҳам ф ойдаланилган. Зардуш ти й ли кка эъти қод қиладиган 
ҳар қайси элат ёки м иллат Авестога қўш и м чалар ки ри тган - 
л ари сабабли м атнларда таф овутлар бўлиш и му ким. Европа 
о л и м л ари тарж им а қилган муқаддас тў п л ам н и н г нусхалари 
асосан Ҳ индистондаги зардуш тийлар ж ам оаларида са^л ан и б
қолган нусхаларидир.
Т арихий м анбаларда қайд эти ли ш и га кўра, А ҳм онийлар 
им периясини ва М арказий О сиёнинг бир қисм ини босиб ол­
ган македониялик И скандар Зулқдрнайн (милоддан аввалги 334— 
327 йиллар) 12 м инг букр терисига ёзилган А вестонинг нодир 
нусхасини қўлга киритган. М атнлар И скандарда катга қизи- 
қиш уйротган. Ш у боис унинг бир қисмини грек тилига таржи­
ма қилдирган. Таржима қилинмаган матннинг катта қисми эса 
йўқ қилинган. Л екин Авесто м атнининг кенг кўламда йўқ қили- 
ниш и исломнинг ёйилиш и давридан бош ланган.
Авесто 21 қисм (наск)дан иборат тўплам бўлиб, бизга қадар 
у н и н г тўртта қисм и етиб келган: «Вандидот», «Ясна», «Висп- 
рат», «Яшт» н а с к л ар и 1.
Я сн а наски худоларга ҳамду сан о, м унож от ва қурбон ли к 
қилиш дуоларидан тузилган. У нинг матни 72 бобга булинган 
бўлиб, бизгача тў л и қ етиб келмаган. З ар д у ш тн и н г ш еърий 
услубда ёзган хатном а (гот)лари 17 боб ҳаж мда шу қисмга 
ки р и ти л ган .

Download 4,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish