Ўзбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 4,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/146
Sana25.02.2022
Hajmi4,7 Mb.
#309795
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   146
Bog'liq
Dinshunoslik asoslari. o'quv qo'llanma

ЗАРДУШТИЙЛИК ДИНИ
Зардуштийликнинг келиб чиқиши сабаблари 
ва муқадцас битиги
М илоддан аввал ги V II—VI а ср л ар д а М а р к а зи й О сиёда 
қабилавий итти ф о к^ар ва бош қаруви у ру ғ-ай м о қч и л и к му­
носабатларига асосланган Хоразм ва Б ақ гр и я қадимги д ав­
лат бирлаш м алари юзага келган. Бу м ам лакатлар м интақада 
узоқ вақг давом этган иж тим оий, и қги со д и й , сиёсий ва ма­
даний ж ар аён ларн и н г ҳосиласи бўлган. Улар таъсирида ж а­
миятда тутган ўрни, им кониятлари ва аҳам и яти га кўра бир- 
б и р и д ан ф а р қ қи л ад и ган гуруҳлар, т а б а қ а л а р ва с и н ф л а р
юзага келган. Д авлат эса мавжуд и ж ти м оий муносабатларни 
ҳим оя қилувчи си ёси й таш ки лот вази ф аси н и баж арган.
И ж ти м о и й -си ёси й ҳаётда юз берган ўзгариш лар талабла­
рига ибтидоий м аданият, шу ж ум ладан д и н и й эъти қод \а м
мос келмаган. Ш у боис, мавжуд д и н и й эъ ти қод н и янги и қги - 
содий, и ж ти м ои й -си ёси й ва м аънавий м уносабатларга мос- 
л аш ти р и ш зарур эди. Зардуш ти й ли к эса мазкур талабларга 
мос д и н и й таълим от ва ўзига хос дун ёқараш си ф ати да ю зага 
келган.
Зар д уш ти й л и кн и н г юзага келиш и сабаблари қуйидагилар- 
дан иборат:
—ж а м и я т и ш л аб ч и қ а р и ш к у ч л а р и н и н г р и в о ж л а н и ш и , 
си н ф л ар ва давл атн и н г юзага келиш и н атиж асида эски му­
носабатларни акс эттирувчи ибтидоий д и н ш акл л ар н и н г ян ги
д авр талабларига мос келмай қолиш и;
—таб и ат кучлари, мавжудотлар ва руҳларни муқаддаслаш - 
ти р у в ч и , в а зи ф а л а р и н о а н и қ ғай р и таб и и й куч ларн и и ф о- 
д а л ай д и ган у р у ғ-қ аб и л ави й ди н , ўз қ и ё ф а с и га эга, иш лаб 
ч и қар и ш соҳаларига ҳом и й ли к қи л ад и ган , куч ва и м кон и - 
ятларига кўра гуруҳлашган қудратли худолар билан алмаш - 
ти ри ш зарурати;
75 -


—м аънавий таж рибани ум умлаш тириш ва уларга илоҳий 
туе б ериш билан ж ам и ят ва давлатн и ян ада м устаҳкам лаш
эҳгиёжи.
З ар д у ш ти й л и кн и н г қаерда вужудга келганлиги м асаласи- 
да м утахассислар турлича маълумот берадилар. Ғарб (Е вр оп а 
ва Ш и м оли й А м ерика) м утахассисларининг аксар и ят қисм и 
за р д у ш ти й л и кн и н г Э рон да ю зага келганлиги эъ ти р о ф э т а ­
дилар. Ш аркда ҳам уш бу масалада м унозаралар давом этаёт­
ган б ў л са-д а, к ў п ч и л и к м утах асси сл арн и н г ф и к р и г а кўра, 
зард у ш ти й л и к Х оразм ёки Б ақтри яд а ю зага келган. Собик, 
И т т и ф о қ п ар чал ан и б к етган и д ан кей и н М аркази й О си ёд а 
м устақил д авлатларнинг юзага кели ш и би лан бу масаладаги 
баҳслар янада кучайди.
Б и зн и н г ф и кр и м и зга кўра, тарихий д и н и й ва б о ш қ а м ан ­
балар зар д у ш ти й л и кн и н г Х оразм воҳасида юзага к ел ган ли - 
гини кўрсатади. Авестода: «Биринчи муқаддас олов — А тар- 
хурра Э р ан -в еж (баъзи м анбаларда А йриан веджа)да ёқи л д и
д е й и л а д и 1 М азкур ҳудуд географ и к ва икушмий та в си ф и га
кўра Х оразм га тўғри келади.
Зард уш ти й ли кка тахм инан 2700 йил олдин Хоразмда я ш а ­
ган тарихий шахс Зардуш т С епитом а асос солган. Зардуш т 
и л о ҳ и ётш у н о с, ф ай л а с у ф , ш о и р ва таб и атш у н о с ол и м ва 
м утаф аккир сиф атида ж ам и ят тараққи ёти га тў сқи н л и к қи л а- 
ётган қ аб и л ави й д и н и й эъти қо д лар н и н г ўрнига, эл атл ар н и
б и рл аш ти рувч и , якках уд о л и к белги лари га эга, я н ги и ж ти - 
м о и й -с и ё с и й ва иқги сод и й м уносабатларга мос д и н и й т и ­
зи м н и н г асоси н и иш лаб чи ққан . Ў зи н и н г д и н и й қар аш л ар и - 
ни оддий м еҳнат аҳлига туш унарли тилда ёзилган «Готлар» 
ш еърий тўплам ида баён қилган. М азкур тўплам к е й и н ч ал и к 
з а р д у ш ти й л и к н и н г м уқаддас ки тоби «А весто»нинг «Ё син» 
деб аталган қисм ига киритилган.
«Зардушт» сўзи қадимги ф орс тилида 
уштра —
туя, зарат
— сариқ, яъни кекса туячи , туячи лар авлоди д еган м а ъ н о ­
ларн и англатади. Қадим ги Грек м анбаларида м утаф акки р зо - 
роастр (гр ек ч а 
actron
— юлдуз д еган м аъ н он и а н гл ат а д и ), 
яъни д о н и ш м а н д мунаж жим деб ю ритилади.

Download 4,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish