Ўзбекистон республикаси фанлар академияси


Хоразм воҳасида неолит даври уруғчилик тузуми белгилари



Download 2,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/141
Sana24.02.2022
Hajmi2,9 Mb.
#240033
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   141
Bog'liq
ortiqov-4118---9225-1-2-20200929

Хоразм воҳасида неолит даври уруғчилик тузуми белгилари 
Неолит даври ижтимоий–иқтисодий тизимининг реконструкцияси жараѐнида 
қуйидаги омиллар ва археологик белгилар муҳим аҳамият касб этади: 
– табий муҳит, географик шароит; 
– маконларнинг ҳудудий жойлашуви хусусиялари; 
– меҳнат қуроллари, уй-рўзғор буюмлари; 
– уй-жойларнинг катта-кичиглиги; 
– палеофауна ва флора қолдиқлари. 
Ўша замонларда инсон мавжуд табий ресурсларга қарам бўлган. Шу қаторда 
қуроллар ишлаб чиқариш, овчилик ва балиқчилик соҳаларида кўникма, билим ва 
тажрибага эга бўлган айрим шахслар жамиятда юқори ижтимоий ўрин эгаллаганлар. 
Умумий тарзда бундай ҳолат Ўрта Осиѐнинг ибтидоий жамият тарихида намоѐн бўлган. 
Шу тариқа ижтимоий бошқарув вужудга келиб, у ҳар бир жамоанинг ижтимоий-
иқтисодий ҳаѐтида ташкиллаштириш, мувофиқлаштириш, тартибга солиш ва амалга 
ошириш каби вазифалар билан белгиланган [Абдуллаев: 1]. 
Неолит даврига келиб, воҳада овчилик, балиқчилик ва термачилик каби 
ўзлаштирувчи хўжалик соҳалари шаклланган. Ўтган асрнинг 50-60 йиллари ва кейинги 
босқичларда қўлга киритилган археология материаллари Калтаминор маданиятининг 
ижтимоий, иқтисодий, ҳудудий белгиларини ўрганишда ва уларнинг Ўрта Осиѐ 
миқѐсидаги неолит даври маданиятлари билан қиѐслашда муҳим манба бўлиб хизмат 
қилди. 
Адабиѐтлар: 
Маълум ҳудудда қариндош 
уруғ аъзоларининг алоҳида 
жойлашуви
Турмуш тарзи ва 
хўжалик 
Ижтимоий белгилар 
Ҳудудий белгилар 
Ярим ўтроқ ва мавсумий 
кўчманчи турмуш тарзи 
Жуфт оилалардан иборат 
уруғчилик жамоалари 
Аҳолиннг жойлашувидаги 
қон-қариндошлик 
тамойили 
Балиқчилик, овчилик ва 
термачилик. 
Умумий уй-жой ва турмуш 
тарзи 
Ҳудуддаги табиий 
маҳсулотларни 
ўзлаштириш 
Тошдан ва суякдан 
ишланган қуроллар, қўлда 
ясалган сопол идишлар 
Умумий меҳнат ва мулк, 
қуроллар ва озиқ овқат 
захиралари 


74 
1. Абдуллаев Ў.И. Ўрта Осиѐда қадимги бошқарув ва илк давлатчилик тарихшунослиги. – 
Тошкент: Аkademiya, 2009. – 145 бет. 
2.Бердимурадов А.Э. Мустақиллик йилларида ўзбек археологиясининг тараққиѐти // 
Мустақиллик йилларида Ўзбекистон археологияси: ютуқлар ва истиқболлар. – 
Самарқанд, 2016. – Б. 5. 
3. Виноградов А.В. Древние охотники и рыболовы Среднеазиатского Междуречья // Тр. 
ХАЭЭ. – М.: Наука, 1981. Т. XII. – 172 с. 
4. Виноградов А.В. К вопросу о южных связях кельтеминарской культуры // СЭ. 1957. №1. 
– С. 44-45. 
5.Виноградов А.В. О распространении наконечников стрел Кельтеминарского типа // 
Этнография и археология Средней Азии. – М: Наука, 1979. – С. 3-9. 
6.Грязнов М. П. О келтеминарском доме // Новое в советской археологии. – М.: Наука, 
1965. – С. 99-102. 
7. Гулямов Я.Г, Исламов У., Аскаров А. Первобытная культура и возникновение 
орошаемого земледелия в низовьях Зарафшана. – Ташкент: Фан, 1966. – 266 с. 
8.Исламов У. Открытие неолитической культуры на Махандарье // ОНУ 1961. №1.– С. 
61–62; ўша муаллиф. Многослойная стоянка кельтеминарской культуры в низовьях 
Зеравшана // ИМКУ. 1963. Вып. 4. – С. 15-16. 
9.Коробкова Г.Ф. Кельтеминарская культурная общность // Неолит Северной Евразии. – 
М., 1966. – С. 98-110. 
10.Коробкова Г.Ф. Орудия труда и хозяйство неолитических племен Средней Азии // 
МИА. 1981. №158. – С. 178-179. 
11. Максудов Ф.А. К интерпретации сюжетов наскальных рисунков Зараутсая // 
Археология Узбекистана в годы независимости: достижение и перспективы. – 
Самарканд, 2016. – С. 29. 
12. Массон В.М. Неолитические охотники и собиратели // Средняя Азия в эпоху камня и 
бронзы. – М. – Л.: Наука, 1966. – С. 136-137. 
13.Массон В.М. Поселение Джейтун (проблема становления производящей экономики) // 
МИА. – Л., 1971. № 180. – С. 101-107. 
14. Никольский Г. В., Радаков Д. В., Лебедев Д. Остатки рыб из неолитической стоянки 
Джанбас - кала № 4 // Тр. ХАЭ. – М., 1952. Т. I. – С. 205.
15.Толстов С.П. Қадимги Хоразм маданиятини излаб. – Тошкент: Фан, 1964. – 441 б. 
16.Толстов С.П. Древний Хорезм. Опыт историко–археологического исследования. – М.: 
МГУ, 1948. –352 с. 
17. Толстов С.П. По следам древнехорезмийской цивилизации. – М. –Л.: АН СССР, 1948. – 
328 с. 
18.Холматов Н.У. Сазагон маданияти ва унинг Ўзбекистон неолит даврида тутган ўрни: 
Тарих фан. доктор.дисс.... афтореферати. – Самарканд, 2019. – Б. 28. 

Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish