Аникин, аъзолари қилиб Муҳаммадёров ва С.В Малишевлар
сайландилар1.
Бу жараёнлар РКП(б) МК Ўрта Осиё бюроси орқали Хоразм
иштирокиюн фиркасига катта таъсир кўрсатиш
имконини
берди. РКП(б) МК Ўрта Осиё бюроси Хоразмда иштирокиюн
фиркаси қўли билан ишни «тозалаш»дан бошлади. 1923 йилги
«тозалаш» натижасида Хоразм иштирокиюн фиркаси сафидан
50% дан зиёдроқ
киши савдогар ва мулла, деб чикарилди.
Бу иштирокиюн фиркасида аъзо бўлган хат-саводли Хоразм
зиёлиларининг асосий қисми бўлиб, иштирокиюн фирқасидан
ва ҳукуматдан четлаштирилди, деган гап эди. Бундай тозалаш
ишлари ҳукумат таркибида ва
бошка жамоат ташкилотларида
ҳам амалга оширилган эди1
2.
РКП(б) МК Ўрта Осиё бюроси 1923 йил 14 мартда
Хоразм иштирокиюн фиркасига юкоридан туриб берилган
топширикларни бажариш учун раҳбар ва мутахассислар юборди.
Масалан, Козловский, Янковский, Дитман ва Ш ермуҳамедовлар
хўжалик ташкилотларидаги ишларни қайта куриш учун;
Троицкий, Зубков, Султонхўжаевлар
кооперациялар тузиш
учун юборилди. Кейинчалик кишлок хўжалигида кандай
экинлар экишни ўрганиш учун Беляев, Селезнёв, Чирнов,
Ш имневич ва бошкалар юборилди. Иштирокиюн фирқаси
рухсатисиз давлат ишларини бошкариш, буйрук ва кўргазмалар
бериш тақиқлаб кўйилди. Иштирокиюн фиркаси аъзолари ва
ташкилотлари миқдори кўпайтирилаётган
бир пайтда ХХСР
МИК ва Нозирлар Шўроси аъзолари, шунингдек, жойлардаги
ҳукумат хизматчиларининг сони кискартирилди. Масалан,
1923 йил август ойида ҳукумат аъзолари ва
хизматчилар сони
3474 кипшдан 1128 кишига камайтирилди. Бу ҳукумат аъзолари
сони деярли 3 марта қисқартирилди, деган гап эди.
Бутун Хоразм советларининг IV курултойи (1923 йил
1 История Хорезмской Народной Советской Республики. 173 стр.
2
Узбекистон МДА. 62-фонд, 1-рўйхат, 9-иш, 18-81-варақлар; 72-фонд, 1-рўйхат. 31-иш, 5-14-
вараклар.
336
www.ziyouz.com kutubxonasi
18-20 октябрь) асосида амалга оширилаётган ишлар узокка
бормади.
Унда
олдинга қўйилган кўпгина
ишлар ҳам
маҳаллий шароит билан ҳисоблашмасдан, юқоридан берилган
кўрсатмалар асосида амалга оширилганлиги сабабли кўпгина
норозиликларга олиб келди. Бу эса 1923 йил охирлари - 1924
йил бошларида Хоразмда Жунаидхон раҳбарлигида қўзғолон
кўтарилишига сабаб бўлди1.
Қўзғолонни бостириш максадида 1924 йил 16 январда
ХССР М ИКнинг қарорига биноан республикада ҳарбий
ҳолат эълон қилинди.
17
январда Хоразм иштирокиюн
фирқаси ижроия бюроси карорига биноан республикада
ҳарбий-инқилобий кўмита ташкил килинди. Унга Маткарим
Абдусаломов раислик килди. Шунингдек, Матёқуб
Отажонов
раҳбарлигида фавқулодда комиссия (ЧК) ташкил қилинди ва
унга ГПУ ва ҳарбий трибунал ходимлари бўйсундирилди1
2.
Январь кўзғолонидан кейин Марказдан ХССРга бир канча
тажрибали иштирокиюн фирқаси аъзолари рахбарлик қилиш
учун юборилди. Фақат 1924 йил февраль-март ойлари ичида
ХССР га 60 киши юборилди3. Улар қаторида ТАССРда энг
кўзга кўринган миллий коммунистлардан Низомиддин Хўжаев
ва Саъдуллахўжа Турсунхўжаевлар ҳам бор эди.
Низомиддин
Хўжаев иштирокиюн фиркасида кадрларни танлаш ва жой-
жойига кўйиш бўйича ташкилий бўлимга раҳбарлик қилди.
Шунингдек, Марказдан узок йиллар давомида Туркистон АССР
Закаспий вилояти иштирокиюн фирқасида масъул котиб бўлиб
ишлаган Бояршинов ҳам юборилди. У РКП(б) МК Ўрта Осиё
бюросининг доимий вакили сифатида ишлади. Чори Перлиев
- Хоразм иштирокиюн фирқасининг Тошҳовуз вилояти партия
котиблигига юборилди. У Бухоро
иштирокиюн фиркаси фаол
ходимларидан бири бўлиб, Бухоро иштирокиюн фиркаси Карки
вилояти котиби бўлиб ишлаган эди. РСФСРнинг ХХСРдаги
1 Ўабекистон МДА. 62-фонд, 1-рўйхзт, 19-нш, 14-19-вараклар.
2
Do'stlaringiz bilan baham: