Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси


дейилади. Бу чизиқ  қиялик йўналиши



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

 
дейилади. Бу чизиқ 
қиялик йўналиши
 
деб қабул қилинади. 
Горизонталлар қуйидаги асосий хоссаларга эга: 


153 
1. Горизонталлар бир – бирига қанча яқин бўлса, жой қиялиги шунча тик 
бўлади; бир – биридан узоқ бўлса, қиялик ѐтиқ бўлади. Ёнма – ѐн икки 
горизонтал орасидаги энг қисқа масофа энг тик жой бўлади. 
2. Турли баландликдаги горизонталлар ўзаро кесишмайди. 
3. Пландаги горизонталлар ѐпиқ чизиқ бўлади ѐки план четида тугайди. 
4. Горизонталга перпендикуляр чизиқ энг катта нишабликда бўлади. 
Айрим жойларнинг рельефини асосий горизонталлар билан тўла 
кўрсатиш мумкин бўлмаган вақтда кесим баландлигининг ярмига тенг 
қийматда қўшимча горизонталлар ўтказилади. Қўшимча горизонталлар узуқ 
(пунктир) чизиқлар билан чизилади. Баъзида чорак горизонталлар ҳам 
ўтказилади. 
5.3-расм. Горизонтал орасида жойлашган нуқтанинг баландлигини аниқлаш
Жой тафсилоти ва рельефи тасвирланган топографик карта ва планлар 
бўйича турли инженерлик иншоотлари (темир йўл ва автомобиль йўллари, 
гидротехник иншоотлар, бинолар ва бошқалар) лойиҳаланади. Бунда 
горизонталлар қуйилиши, пландаги чизиқ нишаби, қиялик бурчаги, қиялик 
тиклиги, нуқталар баландлиги ва бошқа қийматларни аниқлаш керак бўлади. 
Топографик планда, асосан, қуйидаги геодезик масалалар ечилади. 
Берилган нуқта баландлигини аниқлаш. 
Агар нуқта горизонтал устида жойлашган бўлса, унинг баландлиги ушбу 
горизонталнинг баландлигига тенг бўлади. 
А
нуқтанинг баландлиги 
Н
А=77,0 
м бўлади. 
Агар нуқталар горизонталлар орасида ѐтган бўлса, унинг баландлиги 
қуйидагича аниқланади: берилган шаклда, 
В
нуқта баландлиги 78 ва 79 
метрга тенг иккита горизонталлар орасида жойлашган. Бу нуқта 
баландлигини топиш учун ундан иккала қўшни горизонталларга 
перпендикуляр чизиқ чиқариб, горизонталлар билан кесишган нуқталарини 
М
ва 
N
билан белгилайлик. Ушбу нуқталар баландлиги 
H
M
ва 
H
N
улар 
жойлашган тегишли горизонталлар баландлигига тенг. 
B
нуқтасининг 
баландлиги қуйидагига тенг: 
HB=HM+h' 


154 
Ушбу шаклдаги учбурчаклар ўхшашлигидан қуйидагини ѐзамиз: бундан 
Бу ерда 

пландаги горизонталлар кесими баландлиги,
d
ва 
d
1 масофалар 
пландан ўлчаб олинади. 
В 
нуқта баландлигини қуйидагича топиш ҳам 
мумкин: 
H
B
=
H
N
-
h;
H
M
=78,0 м 
d1
=59,5 м;
h
=1 м 
H
N
=79,0 м;
d2
=110,5 м;
d
=170 м; 
H
B
=78,0+0,35=78,35 м; 
H
B
=79,0–0,65=78,35 м 

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish