Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

Назорат саволлари 
1. Нивелирлаш хатоси деганда нимани тушунасиз? 
2. Юзаларни нивелирлаш нималарга боғлиқ? 
3. Стансия деганда нимани тушунасиз? 
6 – Амалий иш 
Мавзу:
 Жойнинг топографик планини чизиш
Ер кичик бўлган ва ундаги тавфсиотларни кичрайтириб ва айнан ўзига 
ўхшаш ҳолда ер эгрилигини ҳисобга олмай қоғозда тасвирланганига 
план
дейилади. 
Агарда планда жой тавфсилотларидан ташқари, релъефи ҳам 
тасвирланса 
топографик план
дейилади. 
Топографик план (карта)лар жуда катта аҳамиятга ега. Текисликда 
ернинг катта бўлаги тасвирланадиган бўлса, ер эгрилиги ҳисобга олиниши 
керак, яъни бунда картографик проекция қўлланади. 
Карта
деб ени катта 


180 
бўлагини математик қонунларга риоя қилиб, кичрайтириб, умумлаштириб 
текисликда тасвирланганига айтилади. 
Топографик план, карта хамда профил тузиш учун жойда бажариладиган 
ишлар йигиндисига 
план олиш
дейилади. План олишда жойдаги 
тафсилоларнинг контурини ѐки реълефини, ѐки бўлмаса, ҳам контур, ҳам 
реълефини қоғозда тасвирлаш мақсад қилиб қўйилади. 
Агар план олиш жойдаги тавсилотларнинг фақат контуринигина қоғозда 
тасвирлаш учун бажарилган бўлса, 
контурли план олиш
дейилади. Контурли 
план олиш базан горизонтал план олиш деб ҳам юритилади. План олиш 
қоғозда реълефни тасвирлаш мақсадида бажариладиган бўлса вертикал 
план 
олиш
ѐки 
ниверлирлаш
дейилади. План олишда контурли ва вертикал план 
олишлар биргаликда бажарилса – топографик план олиш деб аталади. 
Горизонтал план олишда горизонтал бурчакларни ўлчаш керрак бўлади. 
Шунинг учун бунда горизонтал бурчакларни ўлчайдиган асбоблар 
ишлатилади. Горизонтал план олиш унда ишлатиладиган асбоб номи билан 
юритилади. Кичик жойларни унча аниқ бўлмаган планини олишда эккер, 
буссол, гониометр ва бошқа асбоблар ишлатилади. Шунга кўра бу план 
олишлар эккер билан план олиш, буссол билан план олиш гониометр билан 
олиш дейилади. Каттароқ жойларнинг аниқ горизонтал планини олишда 
теодалит ишлатилади. Шунинг учун бу план олишга теодалит билан план 
олиш дейилади. Горизонтал план мензула ѐрдамида олинса, у мензула билан 
план олиш дейилади. 
Вертикал план олиш (нивелирлаш) ер юзасидаги нуқталарнинг бир – 
бирига нисбатан ѐки бошланғич деб қабул қилинган бирон сатҳий юзага 
нисбатан баландлиги аниқланади. Ниверлирлашдан баландлик геодерзик 
таянч шахобчалари барпо қилишда турли хил иншоотларни қуришда 
топогрофик план олишда, жойнинг реъелфини ўрганишда ва бошқа ишларда 
фойдаланилади. Топогрофик план олишда горизонтал ва вертикал план олиш
биргаликда бажарилиб, жойнинг топогрофик элиментлари қоғозга бир 
хил аниқлиқда ва мукамалликда тушурилади. Топогрофик план олиш 
инструментал ва фатотопогрофик план олишга бўлинади. Инструментал план 
олиш унда ишлатиладиган асбоб номи билан юритилади. Топогрофик план 
олишда тахеометр ишлатилса унга тахеометрик план олиш билан топогрофик 
план 
олиш 
дейилади. 
Тахеометр 
билан 
унча 
катта 
бўлмаган 
територияларнинг 
йирик 
масштабли 
топографик 
плани 
олинади. 
Фототопографик план олиш аерофототопографик план олишда фототеодолит 
деб аталадиган асбобдан фойдаланилади. Бунда жой суратга туширилади 
ҳамда горизонтал ва вертикал бурчаклар ўлчанади. Сўнгра олинган суратлар 
ва ўлчаш натижаларини қайта ишлаш натижасида жойнинг топографик 
картаси ѐки плани тузилади. Бу план олишни фототеодолит билан план олиш 
Жойнинг топографик планини чизиш учун юзаларни нивелирлаш 
журналини қайта ишлаш асосида жойни квадратлар бўйича тенг фигуралар 
асосида 1:500 масштабда чизилади. Ҳар бир тўтрбурчаклар учларининг 
мутлоқ баландликлари ѐзилади. Улар асосида ҳар 0,5 ѐки 0,25 м дан 
горизонталлар интерполяция ѐки экстраполяция усулларида топилади. 


181 
784,6 84,4
784,7 
784,8 
785,2 
783,5 784,4 
784,6 
784,9 
785,2 
783,4 782,9 
783,4 
784,2 
785,2 
783,4 782,9 
783,3 782,7 
782,4 
782,6 
784,2 
784,2 
784,4 
784,5 
6.1-расм. Жойнинг топографик планини чизиш 

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish