Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

Назорат саволлари 
1. Реълеф деб нимага айтилади? 
2. Горизонтал чизиқ деб нимага айтилади? 
3. Горизонтал кесим баландлиги деганда нимани тушунаси? 
4. Нуқта баландлигини топишда қандай усуллардан фойдаланилади? 
5. Горизонтал чизиқнинг хоссалари ҳақида гапириб беринг. 
6 – Амалий иш 
Мавзу:
 Топографик харитада берилган АВ нуқтадан трасса ўтқазиш, 
пикетлаш ва баландликларини ҳисоблаш. Бўйлама кесимни чизиш
Топографик харитада берилган АВ чизиқ хар 100 метрда ва рельефни 
харакгерли жойларида ракамланиб, пикетлар тартиб номерлари ѐзиб 
чикилади. Белгиланган пикет нуқталар отметкаси ва улар киялиги 
ҳисобланади: 
i=h/D 
бу ерда 

– икки пикет нуқта отметкалар фарки; 
D – 
масофа. 
Профиль асоси деб,
қабул қилинган горизонтал чизиқка пикетлар 
орасидаги масофалар тупшрилиб, микдори ѐзиб куйилади. Биринчи нўқгадан 
утган ордината ўқига берилган масштабда нуқталар отметкаси алоҳида –
алоҳида туширилиб, туғри чизиқлар билдан туташтирилади. 
Тиккалик киялик бурчаги – 

ѐки киялшн билан ифодаланиб, қуйидаги 
тенглама оркали ҳисобланади: 
V=57,3° * h/d 
i=tgv= h/d
бу ерда 
i
– рельеф кесимини баландлиги, 
V
ва 

микдорларини жойланиш графикларидан тез ва осон аниқлаш 
мумкин. Графиюхар маълум катгадикдаги 
V
ва 
l
микдорлари бўйича қуйидаги 
тенгламалар ѐрдамида жойланишлари ҳисобланиб тузилади: 
D=hctgV 
d=h
Барча ҳисоблаш ишлари ишчи жадвалига тулдирилади. 
Сунгра чизиқлар бир хил ораликда кесмаларга ажратилиб, 
d
микдори 
абсцисса чизигига 
i
ва 
V
микдорлари эса ордината чизигига ракамланиб 


155 
куйилади. Ишчи жадвалидан олинган кияликлар микдоридан перпендикуляр 
чикарилиб 
d
жойланишлар туғри келган микдорлар туғрисида расмда 
нуқталар билан белгиланган. Бу нуқталар эгри чизиқ билан бирлаштирилиб 
жойланиш графиклари хосил килинади. 
Кесим баландлиги h=2,5 м бўлган 1:10000 масштабли харита учун 
киялик бурчаги ва киялик жойланишлар графиклари тузилсин. 
Кесим баландлиги h=2,5 м бўлгани учун тенгламаларни қуйидагича 
ѐзиш мумкин: 
6.1-расм. АВ нуқтадан трасса ўтқазиш
Харитадан 
М
ва 
N
нуқталардан 
i=0,030
киялигида чизиқ утказинг.
 
Киялик нишабидан фойдаланиб, 
М
ва 
N
нўқгаларидан 
i=0,030
киялигидан икки хил вариантда утказилган чизиқ. Бунда 
MlN
чизиги, 
MCN
чизигидан калта бўлганлиги учун, 
MlN
чизиги қабул килинади. 
6.2-расм. Нуқта баландлигини ҳисоблаш 


156 
Асбоб ва ўқув куроллар: топографик харита, калам. Машкни бажариш 
бўйича кўрсатмалар. Очик сув окимлар сув хавза майдонини топографик 
картадан чегаралашда, сув айиргич чизиқ, гидротехник иншоот курилиши 
мулжалланган жойдан горизонталларга перпендикуляр чикарилиб, ѐнбағрлар 
ва тизмалар энг баланд нўқгаларидан ўтказилади. 
Машкни бажаршд бўйича кўрсатмага асосан сойнинг А пунктидан утиш 
мулжалланган гидротехник иншоот учун сув айиргич чизигини чегараланг 
схемаси келтирилган. 
6.3-расм. Сойнинг сув айиргич чизигини чегараланг схемаси 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6.4-расм. Трассаниг бўйлама кесими 

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish