Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2004 йил 17 декабрда 1434-сон



Download 80,67 Kb.
bet12/20
Sana29.04.2022
Hajmi80,67 Kb.
#592693
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   20
Bog'liq
Асосий воситалар туг Низом 2004 йил 17 декабрда 1434-сон

СА - амортизация суммаси;
АҚ - активнинг амортизацияланадиган қиймати;
ДБС - мазкур даврдаги бирликлар сони;
ЧБС - активнинг бутун фойдали хизмат муддати учун ҳисоблаб чиқилган (чамаланган) бирликлар сони.

49. Бажарилган ишлар ҳажмига мутаносиб равишда эскиришни ҳисоблаш усули амортизация (эскириш) фақат фойдаланиш натижаси бўлиб ҳисобланишигагина асосланади ва даврнинг бир қисми унинг ҳисобланиш жараёнида бирор-бир роль ўйнамайди.


50. Активлардан интенсив фойдаланилганда, шунингдек илмий-техникавий жараённинг катта таъсирида активлар эскиришини жадаллаштирилган амортизация усуллари асосида ҳисоблаш мақсадга мувофиқдир.




1) йиллар суммаси усули ҳисоб-китоб коэффициентида махраж бўлиб ҳисобланган объектнинг хизмат муддати йиллари суммаси билан белгиланади. Ушбу коэффициентнинг суратида объектнинг хизмат муддати охирига қадар қоладиган йиллар сони (тескари тартибда) бўлади;

2) камайиб борувчи қолдиқ усули ҳисобланадиган амортизация суммасини активнинг фойдали хизмат муддати мобайнида камайишини англатади. Ушбу усул йиллар суммаси усулидаги принципга асосланган. Ушбу усулда тенг маромли (тўғри чизиқли) усулида фойдаланиладиган меъёрга қараганда икки баравар оширилган амортизация меъёри олинади.


51. Асосий воситаларга нисбатан қўлланиладиган амортизация усули вақти-вақти билан қайта кўриб чиқилиши лозим, агарда ушбу активлардан иқтисодий фойда олишнинг тахмин қилинаётган чизмасида сезиларли ўзгаришлар бўлган ҳолда, усул ушбу ўзгаришларни акс эттириш учун ўзгартирилиши ва бухгалтерия баҳоларида ўзгаришлар сифатида акс эттирилиши лозим, жорий ва келгуси даврлар учун амортизацияга эса ҳисоб сиёсати ва бухгалтерия баҳоларидаги ўзгаришлар бўйича МҲХС талабларига мувофиқ тузатиш киритилиши лозим.


52. Даврдаги амортизация қуйидаги бухгалтерия ўтказмаси билан банк харажатларига киритилади:





Дт 566** -

Асосий воситалар тегишли гуруҳларининг эскириши харажатлари;



Кт 165** -

Жамланган эскириш - Асосий воситаларнинг тегишли ҳисобварағи




Download 80,67 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish