Ўзбекистон республикаси адлия вазирлиги тошкент давлат юридик институти


-§ Портретлар бўйича идентификация



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/242
Sana20.06.2022
Hajmi3,61 Mb.
#682057
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   242
Bog'liq
kriminalistika

3-§ Портретлар бўйича идентификация 
қилиш турлари 
Криминалистик идентификацияга объект бўладиган порт-
ретларнинг тайѐрланиши, ишланиши, қандай материалда акс этти-
рилганлиги, қандай модда, ашѐ ишлатилганлиги бўйича фарқланади. 
Ишланиш усулига асосан портретлар, фотография суратлари, рассом-
чилик, чизмачилик ва алоҳида қисмлардан йиғилган (синтетик) усул-
да тайѐрланган бўлиши мумкин. 
Суд экспертизаси амалиѐтида асосан кўпроқ учрайдиган турла-
ри фотосуратлар бўлиб, рассомчилик, чизмачилик ва бошқа усулда 
ишланганлари кам учрайди. Охирги бир неча йиллар давомида фото-
тасвирлардан айрим қисмлари (кўз, бурун, оғиз каби) олиниб сунъий 
(синтетик) тайѐрлаш кўпроқ тарқалиб кетди. Фотографик объектлар-
ни объектив (тўғри ва ҳақиқатга яқинроқ маънода) рассомчилик, чиз-
мачилик ва сунъий тайѐрланган портретларни субъектив деб атайди-
лар. Фотопортретнинг тайѐрланиши фотоаппарат объективи орқали 
олинадиган оптик тасвир бўлганлиги учун шундай номланган. Порт-
ретларнинг иккинчи гуруҳи эса инсоннинг хотирасида сақланган 


қиѐфа тузилиши портрет муаллифи (эксперт, рассом, гувоҳ) томони-
дан тикланиб ясалгани учун субъектив дейилади.
Портрет тайѐрлашда фотоқоғозда туширилгани, картон, қалин 
мато, ѐғоч, пластмасса, чинни юзасига чизилгани ва расм чизиш во-
ситаси сифатида акварел ѐки майда тайѐрланган бўѐқ ранги ва оддий 
қалам ѐки сиѐҳ ишлатилади. 
Фотопортретлар. 
Фотосуратда бошқа портретлардаги каби асо-
сан инсоннинг юзи акс этади. Энг кўп тарқалган фотосурат порт-
ретлари одамнинг кўкраккача бўлган қисми 3х4, 9х12 см ўлчовида 
тайѐрланади ва турли ҳужжатларни расмийлаштириш мақсадида бош 
кийимсиз тўғридан, ѐруғлик устки ва ѐнбоши томонларидан бир 
меъѐрда берилиб тайѐрланади. Баъзида бундай фотосуратнинг пастки 
ўнг бурчаги бўш қолади. 
Тезкор-қидирув ва тергов ишларида кўкраккача, белгача бўлган 
қисмлари, бўйи бараварида якка ва гуруҳ шахслар қаторида тасвир-
ланган фотосуратлар кенг қўлланилади. Бундай фотосуратларга 
кўпроқ бадиий тус берилиб тайѐрланганлиги ва одамнинг ўзига хос 
ташқи қиѐфаси юзининг айрим белги аломатлари тўлиқ акс этмаслиги 
идентификациявий текширув учун бир қатор қийинчиликларни 
туғдиради. 
Идентификациявий текширув учун кўп ҳолларда оқ-қора фото-
суратлар ишлатилади, рангли портретлар камроқ учраб туради. Ранг-
ли фотопортретнинг оқ-қора турларига қараганда текширув учун бир 
мунча қийинчиликлар, ҳатто иккиланишларга олиб келади, чунки 
одамнинг табиий хос бўлган ранг хусусиятлари суратда бир мунча 
ўзгариши мумкин, шунингдек, рангли фотосуратлар ѐруғлик ва қуѐш 
нурлари таъсирида ранги ўчиб ўзгаради. 
Фотосуратларда акс этган шахснинг юзи, унинг тузилиши, ай-
рим белгиларини суратга олиш жараѐнида ѐруғликни қайси томондан 
берилганлигига қараб, бош қисмининг тўғри-қия тутиб туриши ва 
бошқа сабабга кўра у бироз ўзгартириб юбориши мумкин, шунинг 
учун фотопортрет асосида шахсни аниқлаш ишини даставвал фотосу-
ратдаги тасвирланган одамнинг юзини, унинг қараши (нигоҳи)га, 
ѐруғлик қайси томондан берилганлиги, бошнинг ҳолати ва 
ҳоказоларга эътибор бериш лозим. Бундан ташқари фотопортретда 
аѐлнинг тасвири ифодаланган бўлса, унинг сочи, юзидаги косметик 
моддалар (бўялган қош, киприк, лаб) кабилар юз тузилишидаги 
ҳақиқий белгиларни тасвирлаш учун қийинчиликларни келтириб 
чиқаради. Фотосуратда тасвирланган, умум тузилишни кузатишда 


юзнинг қайси қисми (ўнг, чап, пастки-юқориси) аниқроқ акс этган 
ѐруғлик нурлари бир хилда ѐки қисман айрим жойларини ѐритганли-
гини ажратиб, шу нуқталардаги белги аломатларини тасвирлаш мум-
кин. Юзнинг тузилиши ундаги белгиларнинг фотосуратда акс этиши-
га бошнинг ҳолати (ракурси) таъсир этади. Шунинг учун суратга ту-
шириш вақтида бош юқорига ѐки пастга, чап ѐки ўнгга қаратилганда 
юз тузилишидаги аломатларнинг шу шароитга кўра бироз бўлсада 
ўзгариши ҳам инобатга олиниши лозим. 
Одам мурдасининг фотопортретини кузатиш ва ўрганишда 
унинг ташқи қиѐфасидаги (юзи ва кўринарли қисмларида) жа-
роҳатлар мурданинг ўзгариш аломатлари (чириши натижасида) 
ҳаѐтий даврдаги тасвирдан анча фарқ этади. Уларга жиддийроқ эъти-
бор бермоқ лозим. Баъзида мурдани юзи фотосуратга туширишдан 
олдин унинг юзидаги қон ва бошқа моддалар ювилиб, жароҳатларни 
текислаш (туалет) ўтказилади. Бундай ҳолларда мурдани кўздан ке-
чириш ва фотосуратга олиш жараѐнида қайд этилган баѐннома билан 
танишиб чиқмоқ лозим. 

Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   242




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish