Ўзбекистон республикаси адлия вазирлиги тошкент давлат юридик институти қ. Р. Абдурасулова



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/94
Sana28.03.2022
Hajmi1,7 Mb.
#513624
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   94
Bog'liq
kriminologiya 2

6.2. Виктимликни таснифлаш 
Л.В.Франк фикрига кўра, виктимлик – бу муайян шахснинг 
ўз ижтимоий роли, жисмоний ва маънавий фазилатлари ва хис-
латларига кўра муайян ҳолатларда «жабрланувчига айланиш», 
яъни жиноятдан жабр кўриш қобилиятидир.
В.П.Полубинский Л.В.Франк фикрини ривожлантириб, бун-
дай «қобилият»ни тўрт турга: «индивидуал», «турдош», «груп-
павий» ва «оммавий» турларга ажратишни таклиф қилади. Бун-
да 
«индивидуал»
виктимлик деганда муайян шахснинг маълум 
ҳаѐтий вазиятда жиноят содир этилиши ва унга зарар етказили-
шига имконият яратадиган ижтимоий, биофизик ѐки психоло-
гик хоссалари тушунилади.
«Турдош»
виктимлик, В.П.Полубинский фикрига кўра, ай-
рим шахсларнинг бир қанча ҳолатлар таъсирида маълум жиноят 
турларидан (масалан, талончилик, номусга тегиш ва ҳоказолар-
дан) жабрланишга «мойиллиги»да ифодаланади. 
«Группавий»
виктимлик ўхшаш ижтимоий, демографик, 
психологик, биофизик ва бошқа хислатларга эга бўлган одам-
ларнинг муайян тоифаларига (инкассаторлар, қоровуллар, так-
сичилар ва бошқаларга) хос бўлган жиноятлардан жабрланиш 
қобилиятида ифодаланади.
«Оммавий»
виктимлик – одамларнинг муайян қисми учун 
уларнинг субъектив хислатлари туфайли объектив тарзда мав-
жуд бўлган жиноятлардан жисмоний, маънавий ѐки моддий за-
рар кўриш имкониятидир.


93 
Юқорида келтирилган манбалардан кўриниб турибдики, 
«виктимлик» тушунчасига таъриф беришда жабрланувчининг 
ўзига хос хусусиятлари ҳал қилувчи ва бирдан-бир мезон бўлиб 
хизмат қилган. Аммо киши ўз шахсий хусусиятларига кўра 
эмас, балки уларнинг бошқа омиллар билан уйғунлашуви ѐки 
боғланиши натижасида жиноятдан жабрланиши мумкин. Бун-
дан ташқари, одамнинг ҳолати «қобилият» сифатида нотўғри 
тавсифланган. Бу ерда шахс муайян объектив ҳолатларда жабр-
ланувчи бўлиб қолиш имконияти тўғрисида сўз юритиш тўғри-
роқ бўлади.
Адабиѐтларда виктимликнинг икки асосий тури: 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish