Ўзбекистон республикаси адлия вазирлиги тошкент давлат юридик институти қ. Р. Абдурасулова


а) мотива- ция; б) режалаштириш; в) жиноятни ижро этиш



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/94
Sana28.03.2022
Hajmi1,7 Mb.
#513624
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   94
Bog'liq
kriminologiya 2

а) мотива-
ция; б) режалаштириш; в) жиноятни ижро этиш.
Мотивация
– хулқ-атвор мотивининг шаклланиш ва юзага 
келиш жараѐнидир.
Мақсад – мотивни амалга оширишнинг ўзига хос шаклидир. 
Бошқача қилиб айтганда, бу – олдиндан кўрилган ва эришиш 
исталган натижадир. Натижа мақсадга боғлиқ бўлади.
Мотив – инсон фаолиятини ҳаракатлантирувчи кучдир. Ай-
рим олимлар даъват этувчи кучларни (А.Н.Леонтьев), айримлар 
– онгли эҳтиѐжларни (В.Г.Асеев), айримлар эса – эҳтиѐжлар 
билан боғлиқ бўлган кескинлик ҳолатини (К.Обуховский) мо-
тивлар деб ҳисоблайди.
Мотив – шахс жиноят содир этишга аҳд қилишига туртки 
берувчи ички хулқ-атвордир. Лекин мотивнинг ўзи ҳам субъ-
ектнинг мотив ҳосил қилувчи ҳар хил эҳтиѐжлари (манфаатла-
ри), қадриятларга муносабати ва ҳоказоларнинг маҳсулидир.
Сезгилар – энг кенг тарқалган хулқ-атвор мотиви.
Рудин 
маълумотларига кўра, сезгиларнинг 100 дан ортиқ тури маълум. 
Шуларнинг 30 дан ортиғи жиноят мотиви бўлиши мумкин (ға-
заб, хусумат, нафрат, ҳақоратланганлик, манманлик, нотўғри 
тушунилган бурч, сохта ўртоқлик, романтика, қўрқоқлик, қўр-
қув, муҳаббат, қасос ва б.). Жиноятнинг ўзи, умуман олганда, 


87 
ижтимоий ва шахсий манфаат ўртасидаги тўқнашув натижаси-
дир.
Шахснинг қадриятларга муносабати
– борлиқ ҳодисалари 
ва воқеаларига шахс муносабатларининг ижтимоий белгиланган 
тизимидир. «Бу дунѐда яшаб қол», «Энг муҳими – пул», «Ахмоқ 
одам меҳнат қилади» ва ҳоказолар кўпгина жиноятчилар «ду-
нѐқараши»га хос мўлжаллардир. Муайян ҳаракатга туртки бе-
рувчи омиллар мотивни англаш билан тугалланмайди. Мотив 
англаб етилганидан кейин кўпинча мотивлар тўқнашуви, кура-
ши рўй беради. Конфликтда оқилона, эмоционал омиллар, ўч 
олиш ҳисси ва ишга доир манфаатлар, табиий эҳтиѐж ва фуқа-
ролик бурчи, ғаразли манфаат ва мансаб вазифаси ва ҳоказолар-
га муносабатлар тўқнашади. 
Аммо мотивлар кураши билан боғлиқ барча ҳолатлар узил-
кесил қарор қабул қилиш билан якунланади.

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish