Ўзбекистон респубикаси


Лаёқатлилик – ўз билимлари ва маҳоратини аниқ қўллай олишлик қобилияти. Лойиҳа



Download 4,8 Mb.
bet226/235
Sana02.03.2022
Hajmi4,8 Mb.
#479755
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   235
Bog'liq
СИФАТ МЕНЕЖМЕНТИ ТИЗИМИ ВА СЕРТИФ

Лаёқатлилик – ўз билимлари ва маҳоратини аниқ қўллай олишлик қобилияти.
Лойиҳа – чекланган муддат, нарх ва ресурсларни ўз ичига олган, муайян талабларга мос мақсадга эришиш учун бажарилган, бошлангич ва охирги саналари кўрсатилган мувофиқлаштирилган ва бошқариладиган фаолият мажмуидан иборат бўлган ноёб жараён.
Изоҳлар:
1. Алоҳида лойиҳа йирикроқ лойиҳанинг бир қисми бўлиши мумкин.
2. Баъзи лойиҳаларда мақсадлар мукаммалаштирилади, маҳсулотнинг тавсифлари эса лойиҳанинг ривожланиши борасида мос ҳолда аниқланади.
3. Лойиҳанинг чиқиш элементи бир буюм ёки маҳсулотнинг бир нечта қисмлари бўлиши мумкин.
4. ISO 10006:1997 дан мослаштириб олинган.
Лойиҳалаш ва ишлаб чиқиш - талабларни белгиланган тавсифларга ёки маҳсулот, жараён ёки тизим учун тузилган меъёрий техник ҳужжатга айлантирувчи жараёнлар мажмуи.
Изоҳлар:
1. “Лойиҳалаш” ва “ишлаб чиқиш” атамаларидан баъзан, синонимлар сифатида, баъзан эса лойиҳалаш ёки умуман ишлаб чиқиш жараёнинг турли босқичларини аниқлаш учун фойдаланилади.
2. Лойиҳалаш ва ишлаб чиқишобъектини белгилаш учун аниқловчи сўзлардан фойдаланиш мумкин (масалан, маҳсулотни лойиҳалаш ва ишлаб чиқиш ёки жараённи лойиҳалаш ва ишлаб чиқиш).
Малака бериш жараёни – белгиланган талабларни бажариш имкониятини намойиш қилиш жараёни
Изоҳлар:
1. “Малака берилган” атамаси мос мақомни белгилаш учун ишлатилади.
2. Малака бериш ходимларга, маҳсулотга, жараёнларга ёки тизимларга нисбатан қўлланилади.
Мисол – аудиторлар (сифат тизимларини, сертификатлаштириш бўйича экспертлар)га малака бериш, материалга малака бериш.
Манфаатдор томон – ташкилотнинг фаолиятидан ёки ютуқидан манфаатдор бўлган шах сёки гуруҳ.
Мисол – истеъмолчилар, соҳиблар, ташкилот ходимлари, етказиб терувчилар, банкирлар, ассоциациялар, шериклар ёки жамият.
Изоҳ – Гуруҳ ташкилотдан, унинг бир қисмидан Ки бир нечта ташкилотлардан иборат бўлиши мумкин.

Download 4,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   235




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish