Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 2,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/42
Sana23.02.2022
Hajmi2,31 Mb.
#121558
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   42
1. 
 Ошишдан хеджерлаш; 
2. 
 Пасайишдан хеджерлаш. 
Ошишдан хеджерлаш келгусида субъект истеъмол қиладиган моддий 
ресурсларнинг нархлари (валюта курслар)ининг ошиши эҳтимолидан 
суғурталаниши зарур бўлган ҳолатларда қўлланилади. Масалан, ресурснинг 
баҳоси (ёки валюта курси, қимматли қоғоз нархи) уч ойдан кейин ўсади деб 
тахмин қилинмоқда ва у субъектга 3 ойдан кейин керак бўлади. Баҳолар 
(курснинг) ошишидан кўриладиган йўқотишларни қоплаш учун, ресурсларни 
бугунги кундаги баҳоларда сотиб олиш шартномасини қўлга киритиш лозим 
бўлади. Агар 3 ойдан кейин ресурснинг баҳоси ошиб кетган таўдирда ҳам, 
фьючерс шартномасини сотган субъект ресурсни шартнома сотилган 
санадаги (3 ой олдинги) баҳоларда етказиб бериш мажбуриятини зиммасига 
олади. Шу йўл билан ошишдан хеджерлашни амалга оширувчи хеджер ўзини 
келгусида баҳоларни ошишидан кўрилиши мумкин бўлган зарардан 
суғурталайди. 
Пасайишдан хеджерлаш келгусида товарнинг баҳоси пасайиши 
таваккалчилигидан қочиб, унинг олди-сотди шартномасини фьючерс 
бозоридаги ҳозирги баҳо даражасида сотиш билан боғлиқ биржа 
операциясини англатади. Пасайишдан хеджерлашни амалга оширувчи 
хеджер келажакда сотадиган товар шартномасини биржада шошилинч 
сотиб, ўзини келажакда кўриши мумкин бўлган зарардан суғурталайди. 
Хеджер шошилинч шартномаларни сотиш ёки сотиб олиш 
ёрдамида бозорлардаги баҳоларнинг ноаниқлигидан келиб чиқадиган 
рискни камайтиришга ҳаракат қилади. 
Рискнинг миқдорий ўлчови зарарнинг мутлоқ ва нисбий кўрсаткичлари 
билан ифодаланади. Мутлоқ ифодаланиш натурал ёки қиймат кўринишда, 
нисбий ифодаланиш эса кутилиши мумкин бўлган зарарнинг капитал
харажатлар суммаси ёки фойдага нисбати кўринишида бўлади.


65 
Риск корхонаси банкротликка олиб борадими ёки аксинчами 
— 
бунинг 
миқдорий ўлчовини билиш ўта зарурдир. Шу мақсадда риск коэффициенти 
ҳисобланилади:
Соф фойдага, жорий ликвидли маблағларга ва хусусий капиталга 
нисбатан риск коэффицентларини ҳисоблаш мумкин: 
СФ
ЗМ
сф
К


ЖЛМ
ЗМ
жлм
К

,
ХК
ЗМ
хк
К


Бу ерда, 
Ксф, Кжлм, Кхк – соф фойдага, жорий ликвидли маблағларга ва 
хусусий капиталга нисбатан риск коэффицентларидир; 
ЗМ – кўрилган зарарнинг миқдори, сўм; 
СФ – субъектнинг соф фойдаси, сўм; 
ЖЛМ – корхонанинг жорий ликвидли маблағлари, сўм; 
ХК – корхонанинг хусусий капитали, сўм. 
Эмпирик 
тадкикотларнинг 
кўрсатишича 
риск 
коэффициентининг 
(
корхонанинг жорий ликвидли маблағлари буйича
) оптимал даражаси 0,3, 
корхонани банкротликка олиб борадиган даражаси эса 0,7 ни ташкил қилади.
Риск коэффицентларини ҳисоблашда қуйидаги ҳолатларга эътиборни 
қаратиш керак. Агар соф фойдага нисбатан ҳисобланган риск коэффиценти 
бирдан ортиб кетса, кўрилган зарар йўл қўйилиши мумкин бўлган даражадан 
ортиб, жиддий зарар туғдирадиган рискка айланганини билдиради ва 
зарарни миқдорини корхонанинг жорий ликвидли маблағларига нисбатан 
солиштириш зарурияти туғилади. Жорий ликвидли маблағларга нисбатан 
ҳисобланган риск коэффиценти бирдан ортиб кетганда эса, риск даражаси 
корхона учун ўта хавфли эканлигидан дарак беради ва зарар миқдорини 
хусусий капитал билан солиштириш зарурияти туғилади. Ҳар учала 
формулада ҳам риск коэффицентлари бирдан кичиқ ёки тенг (Кт

1
бўлсагина ҳисобланаётган риск мезонига мос келади. 
Ушбу мезонга асосан "Ўзбектелеком" АК “Тошкент-Телеком” филиали 
фаолиятидаги иқтисодий рисклар коэффицентини таҳлил қилиш учин 


66 
“Тошкент-Телеком” филиалининг 2010 йил якуни буйича асосий молиявий 
кўрсаткичларидан (2.2.4-расм) фойдаланамиз. 
2.2.4-расм 
№ 
Курсаткичлар номи 
2009 й. 
минг сум
2010 й 
минг сум

Download 2,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish