Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 2,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/42
Sana23.02.2022
Hajmi2,31 Mb.
#121558
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   42
Шартли риск оқибатида зарар ҳам фойда ҳам кўриш мумкин. Айтайлик
пойабзал ишлаб чиқарувчилардан бири қўнгироқчали туфли ишлаб 
чиқаришга ахд қилди. Бу муайаян даражадаги риск билан боғлиқ, чунки бу 
янгилик модага кириш-кирмаслигини хеч ким билолмайди, албатта. Агар 
омма туфлидаги қўнгироқчалар беъманилик деб топса, компания сарфлаган 
пулидан махрум бўлади. Лекин ушбу ечим тугри чиқиб, бизнес рухидаги, бу 
услуб оммалашиб кетса, компания кўпгина пул ишлаб олади. Бизнес 
рухидаги эркин тадбиркорлик тизими учун фойда олишни мўлжаллаб шартли 
риск қилиш хосдир. 
Соф рискда, аксинча, зарар куриш эхтимоли бор, холос. Масалан, хар бир 
корхонада ёнган ёки угирлик руй бериши мумкин. Бу — соф риск деб 
аталади, чунки тадбиркорда бундан фойдаланишга хеч қандай умид 
бўлмайди. Лекин бу соф рискга боғлик зарарни энг кам миқдорда бўлиши 
учун муайян тадбирлар қуриши мумкин. 
Соф риск салбий (зарар, зиён) ёки нол натижага эришиш эхтимолини 
билдиради. Бундай турдаги рискга табиат, экология, сиёсат, транспорт ва 
қисман тижорат билан боғлиқ рисклар киради. 


28 
Чайковчилик (спекулятив) риск ҳам салбий (зарар, зиён), ҳам ижобий 
натижа (ютук фойда)га эришиш эхтимолини билдиради. Бу турдаги рискга 
молия билан боғлиқ бўлган икки турдаги, яъни инвестиция ва пулнинг сотиб 
олиш қобилияти билан борлиқ бўлган рисклар киради. 
Соф риск, юқорида таъкидлаганимиздек, табиатга, экологияга, сиёсатга, 
транспортга ва қисман тижорат билан боғлиқ бўлган риск турларини ўз ичига 
олади. 
Табиат билан боғлиқ риск турига табиий офатлар оқибатида эхтимол (риск) 
қилинадиган зарарлар киради, масалан, ер қимирлаши, сув тошқини, довул, 
эпидемия ва бошқалар туфайли курилган зарар даражаси. 
Экология билан борлиқ риск — бу атроф-мухитнинг ифлосланиши 
оқибатида эхтимол (риск) қилинадиган зарар ёки қўшимча харажат. 

Download 2,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish