Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети “Маълумотлар узатиш тармоқлари ва тизимлари” кафедраси «маълумотлар узатиш тизимлари ва тармоқлари»



Download 2,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/100
Sana26.02.2022
Hajmi2,63 Mb.
#469085
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   100
Bog'liq
malumotlar uzatish tizimlari va tarmoqlari

Таянч поғона. 
Тармоқнинг таянч поғонаси тугунлар ўртасида 
пакетларни юқори тезликли узатишни, ўтказиш полосасидан максимал 
тарзда фойдаланган ҳолда, таъминлаши керак. Таянч тармоқлар оралиқ 
поғона тармоқлари (чегаравий тармоқлар) томонидан тақдим этиладиган 
РИ 


170 
турли трафикларни агрерациялаши, ушбу ахборотни узатиш учун шаффоф 
транспортни таъминлаши керак. Таянч тармоқлар ушбу вазифаларни ҳал 
этиш учун қувватли коммутаторлар, SDH/SONET ва DWDM каби энг илғор 
оптик технологиялардан фойдаланган ҳолда бирлаштирилган оптик толали 
каналлардан фойдаланиш керак. 
Таянч тармоқларининг тузилиш принципларини белгилайдиган бошқа 
асосий белгиси бўлиб тўхтаб қолиш юзага келганда кўрсатиладиган 
хизматлар сифатини йўқотмаган ҳолда ахборотни узатиш учун таянч 
тармоқнинг ишламай қолишга чидамлилиги ва доимий қулайлик 
ҳисобланади. Ушбу талабларни таъминлаш учун таянч даража тармоқлари 
қуйидаги асосий элементлардан фойдаланиш керак. 
23.2-расм. Таянч тармоқ тузилишига мисоллар 

тармоқ боғламалари ўртасидаги резерв алоқа каналларидан 
фойдаланиш имконияти; 

резерв таъминот манбаидан фойдаланиш имконияти; 

коммуникацион процессорларни физик резервлаш имконияти; 

марказий процессорларни резервлаш имконияти.
 
Таянч 
тармоқларида 
фойдаланиладиган 
каналлар 
юкламасини 
оптималлаштириш учун ва кўрсатиладиган хизматларнинг кўп миқдорини 
таъминлаш учун трафикни бошқариш, топологияларни бошқаришнинг турли 
тармоқ технологияларидан фойдаланилади. АТМ протоколлар ёрдамида 
ўзаро алоқа каналлари билан уланган «интеллектуал» қурилмалар каналлар 
қулайлиги ва уларнинг юкламаси тўғрисидаги ахборот билан ўзаро алмашиш 
имконига эга. Таянч тармоқдаги ҳар бир қурилмага қулай бўлган ушбу 
ахборот асосида қуйидаги қарорлар қабул қилинади: 

уланишларнинг мантиқий топологиясини қайта қуриш тўғрисида;
 

оқимларни ишламайдиган каналларнинг айланиб ўтишига қайта 


171 
йўналтириш тўғрисида;

Download 2,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish