Ўзбек дипломатияси тарихидан



Download 11,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/184
Sana19.12.2022
Hajmi11,99 Mb.
#890942
TuriДиплом
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   184
Bog'liq
O`zbek diplomatiyasi tarixidan

Бу ерда Бухоро қўишнлари томонидан асир олинган Муҳаммад
Замоншнг вафоти ҳақида сўз боради.
3 1 2


м ар о с и м и н и там о м ан м ен с и м ай қўйди; и к к и н ч и д а н , б и з ва у 
о л и й м а р т а б а л и к ж а н о б н и н г ў р т а м и з д а г и м ав ж у д б ў л ган
м устаҳкам д ў с т л и к ва я қ и н л и к к а н а з а р қ и л м а й , ўз ҳоли ва 
м артабаси ю засид ан н и с б ат б е р и л и ш и м ум ки н бўлмаса ҳам у 
улуғ дастгоҳга я ъ н и С и зга б еад аб о н а қ а р а ш и турди; уч инчид ан, 
зи м м а с и га қ а р о р д и н и й ва д у н ё в и й в а зи ф а л а р қўя ол ади ган
б узруквор боб оси га М и р зо С у л ай м о н га нисб атан ан а ш ундай 
йўл тутди (қ а р ш и кураш ди). У нга н и сб атан сод и р бўлган ҳар 
б и р т а н б е ҳ и л о ҳ и й қ и с м а т ҳ и с с и н и ва т а н г р и и л ҳ о м и н и н г
ф а р м о й и ш и д и р . Ҳ о зи р д а , Ш оқрух М и р зо ға ф л а т уй қу си д ан
б едор ва м астли к ғуруридан хуш ёр б ўлиб, м арҳам ати м и зн и н г 
б а р қ ар о р таян ч и га и л ти ж о қи л д и ва қўл узатган э к а н , ун и н г 
ҳ о л и га к а р а м ва л у т ф н и и м т и ё з д е б б и л и ш д а н б о ш қ а а м р
х о ти ри м и зга келм ади. У б ую к д а ст го ҳ н и н г д ўстл и к ва я қ и н л и к
м ар о си м л ар и д ан ҳам ум ид ш ул ки , у н и н г хато қ и л м и ш лари га 
кўз ю м и б қарасалар.
М уҳаббат а с о сл ар и н и м устаҳкам лаш ва д ўстл и к қои д алари н и
к уч ай ти ри ш ж иҳатидан и ф о д а п а н о ҳ ва ҳ и к м а тл и к , я қ и н хай ри - 
хоҳ к и ш и л а р н и н г с а р а с и , и ш б и л а р м о н к и ш и л а р н и н г та ян ч и
Ҳ а к и м Х у м о м к и , ростгўй м у х л и с, т ў ғр и м у о м и л а л и к м урид 
ва м у л о зи м л и к қ и л г а н д а н б е р л и я қ и н м у л о зи м б ўл ган (ва) 
у н и н г у з о қ л а ш и ш и н и ҳеч в а ж х д а н м а ъ қ у л к ў р м а га н э д и к , 
э л ч и л и к расм и б и л ан (ҳузурингизга) ю б о р д и к. Б и зн и н г м улози- 
м а т и м и з д а у н га б е р и л г а н н и с б а т ҳ а қ и қ а т б ў л г а н и уч ун у 
м уддаоларни ўзгал арн и н г в о си таси си з арз ж ой и га етказади. Агар 
ж а н о б л а р и н и н г ш а р а ф л и м аж л и сл ар и д а ҳам бу услубга ри оя 
қ и л и н с а , ўртам издаги сўзлаш ув гўё в о с и тас и з бўлгандек бўлар- 
ди. Ш а ф қ а тп а н о ҳ ж а н н а т д а стго ҳ И с к а н д а р х о н н и н г - тангри 
қ а б р и н и (ҳам иш а) м ун аввар э тс и н - в о қ е а с и н и сўраш ж иҳати- 
д ан сай й и д л и к паноҳи, н ақ о б ат н асаб , бу м ам лакат улуғ сай й и д- 
л а р и н и н г улуғларидан, руҳонийлар руҳонийси М ир С адрж аҳон- 
н и та й и н қилган эд и к (л ек и н ) б аъзи хай рл и к иш лар сабабли 
кеч и ки б қолган эди, шу вақтда н ом и зи к р қи л и н ган ҳикм атпаноҳ 
ҳамроҳлигида ю бордик. Туҳф а ва ҳадя н ам уналарини эса алоҳида 
туш унтириш лар б илан хос к и ш и л а р и м и з улуги М уҳаммад Али 
орқал и ж ўнатдик. “ Б и р -б и р и н ги зга ҳадялар ю боринг, (токим ) 
б и р-б и ри н ги зга дўст бўлинг" (деган) п о р л о қ (ҳадиснинг) тақ о - 
зоси б илан иш қилиб, д ои м о ўзаро б и р -б и р и га элчи ю бориш ва 
туҳф алар ҳадя қилиш тартиби йўлга кўйилм оги лозим.
3 1 3


П а р и зо д к а б у та р л ар н и н г Ф а р ғо н а д а н та л а б қ и л и н и ш и ва 
уларн и н г ю борилиш и \а м д а (қуш лар) и ш қи б о зи Ж а й й и б н и н г 
келиш и сабабли қанот соҳиблари (кабутарлар) қувонч ва севинчга 
келиб, якж иҳатлик ва д ўстл и кн и н г хушбўй ҳидини искатди.
Агар бу паррандаларнинг парвозига таваж ж уҳ б иринчи назарда 
ўйин ва там ош ога бўлган таважжуҳдан о р т и қ бўлиб кўринм аса 
ҳам ки, л еки н и кки н ч и назарда, кабутарларни нг чархи ва ўйини 
“ а р б о б и в а ж д ”л а р н и н г (я ъ н и худога н и с б а т а н и ш қ с о ҳ и б - 
л а р и н и н г ) ш а в қ қ а б ў л г а н н и с б а т и ва з а в қ қ а б ў л г а н
м у н о с а б а т и д а н д а р а к б е р а д и ҳ а м д а я р а т у в ч и г а т а в в а ж ж у ҳ
қ и л и ш н и н г с а б а б и б ў л а д и . Ҳ а з р а т и В о ж и б т а о л о к ў н г и л
си рларид ан огоҳ э м а с м и к и н к и м , яратувчи ж ам оли га б оқи ш д а 
гоҳо ш у иш м исол и д аги сури й м аш ғул отлар пардадан о р т и қ
бўлаолмайди ва ҳақанди ш хотирим из танҳо ва кўриниб турган 
пар билангина ки ф о ял ан м ай д и , албатта.
У м ид ш уки, м уҳаббатнинг мўътабар саҳиф алари ва д ўстлик- 
н и н г ш онли элчиларини ю бориш билан д о и м о ихлос силсиласини 
уйғотгайлар ва ихтисос (яъни хос, сам и м и й м уносабат) асоси н и
таъсис этгайлар.
Ш еър:
Н ом а “ ихтисос” сўзида бўлди там ом ,
Вассалому валикром .

Download 11,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish