Зах арланиш ва куйишларда


Юмалок чувалчанглар (нематодалар)



Download 2,9 Mb.
bet56/65
Sana01.05.2022
Hajmi2,9 Mb.
#601119
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   65
Bog'liq
klinik labaratoriya diagnostikasi qo\'llanma

Юмалок чувалчанглар (нематодалар)




Аскарида (As- caris lumbri- coides)

Fадир-будир кунгир ранг оксил пардага эга овал тухум. У булмаслиги мумкин, у холда кобиги силлик, икки контурли. Уругланган тухумларда кутблардаги таркибий кием кобикдан ажралади. Уругланмаган тухумлар узунрок, нотугри шаклда, дагал доначали таркиб билан.

Уругланган:
45—78X35—60

  1. раем Уругланмаган: 80—90X35—60

  2. раем

Острица (En- terobius ver- micularis)

Овал шаклдаги, бир томонидан ясси, ранг­сиз, шаффоф тухум.

50—60X20—
32

К^ил бош гиж­жа
(Trichocephalus
trichiurus)

Х,ар икки кутбида тикинлари булган думалок кути к$финишида, калин сарик ёки жигар ранг кобикли тухум.

50—55X22—
25
4.3 раем

Томинкс (Thominx aero- philus)

Кугбларида тикинлари булган думалок кути куринишида, калин кул ранг, мурак- каб накш билан копланган кобикли тухум.

65—70X29—
31



\

Кийшик бош
(Ancylostoma
Juodenale)

Овал шаклдаги, рангсиз, шаффоф, юпка силлик кобикли тухум. Янги нажаслар таркибида булинишнинг 2-8 та шарларига эга.

54—70X34—
40

Трихостронги-
лидлар
(Trichostrongy-
loidea)

Овал шаклдаги, рангсиз, шаффоф, юпка силлик кобикли тухум. Бир учи тумтокрок, иккинчи учи торайган. Янги нажаслар тар­кибида булинишнинг 16 ва ундан куп шарларига эга.

70—80X40—
43




Тасмасимон чувалчанглар (цестодалар)




Корамол соли- тери
(Taeniarhyn- chus saginalis) Чучка солите- ри (Taenia solium)

2 та ипсимон усимтали юмалок тухум, таркибида онкосфера - кобикдаги хомилага эга. Нажасларда факат онкосфе- ралар булиб, улар юмалок ёки бирмунча овал, калин радиал чизикларга, жигар ранг кобикка эга, унинг ичида 3 жуфт илмокларга эга хомила.

30—40X20—
30
30—40X20—
40
4.4 раем

Пакана гижжа
(Hymenolepis
папа)

Тухум юмалок ёки эллиптик шаклда, ёругликни кучли синдиради. 2 та юпка кобикка эга булиб, уларнинг ички кобиги онкосферани коплайди. Крбиклар орасида суюклик булиб, унда эгри-бугри ингичка иплап сузиб юради. Онкосферада 6 та илмок бор.

45—60X35—
45
Онкосфера 29- 30
4.5расм

Ковоксимон
гижжа
(Dipylidium
caninum)

Тухумлар юмалок, кизилсимон рангда, он- косферадаги 6 та илмок билан. Тухумлар- нинг 8-15 та микдордаги гурухи умумий капсула (пилла) га уралган.

20—40

Кенгбар гижжа (Diphyllobothri- um latum)

Тухумлар овал шаклда, сарик ёки жигар рангда. Бир кутбида копкокча, карама- карши кутбида эса - думбокча. Тухум ичи­да йирик доначали таркибий кием.

65—71X45— 47
4.6 раем




Сурувчилар (трематодалар)




Мушук
иккиогизи (Ор- isthorchis fe- lineus)

Ингичка кобикли, копкокчали кутбига караб бирмунча ингичкалашиб борувчи овал тухум. Карама-карши кутбида кискич. Таркиби майда доначали. Ранги оч-сарик.

26—30X11 — 15
4.7 раем

Жигар курти (Fasciola hepat- ica)

Тугри тухумсимон шакл. Кичкина копкочали силлик ингичка кобик. Карама- карши кутбда ясси думбокча. Тухумнинг

130-145X70-
-90
4.8 раем







бутун бушлиги бир текис сарик х,ужайралар билан тулган.




Ланцетсимон иккиогиз (Di- crocoelium lancea turn)

Овал, бир томонидан бирмунча яссилаш- ган, калин жигар ранг кобик ва копкокчали тухум. Етук тухумлар да копкокчадан карама-карши томонда 2 та йирик овал хужайралар.

38—45X22—
30

Упка
иккиогизи (Ра- ragonimus wes­ter mani (ringe-

Жигар иккиогизи тухумига ухшаш овал тилла ранг-жигар ранг тухум. Копкокча тухумга ботиб кирган куринишда.

80—118X48—
65

n)









Раем. 4.1. Аскариданинг уругланган тухуми. 400х катталаштирилган





Раем. 4.2. Аскариданинг уругланмаган тухуми. 400х катталаштирилган




Раем. 4.3. К^ил бош гижжа тухуми. 400х катталашти­рилган




Раем. 4. 4 Тениидлар он- косфераси. 400х катта­лаштирилган
Расм.4.5. Пакана гижжа тухуми. 400х катталаштирилган


J





Расм.4.6. Кенгбар гижжа тухуми. 400х катталашти­рилган







Раем 4.7. Мушук иккиогизи тухуми. 400х катталаштирилган




Раем .4.8. Жигар курти тухуми. 400х катталаш­тирилган

III-БОБ
ЛАБОРАТОР ТЕКШИРУВЛАРНИНГ ЛАБОРАТОРИЯ ИЧИДАГИ СИФАТ НАЗОРАТИ
Клиник диагностик лабораториялардаги лаборатор текширувларнинг сифат назорати (ичи назорати) хар куни, хдр бир аналитик серияда утказилади.
Ички сифат назорати лаборатор текширувларнинг хдмма боскичларини, яъни беморни тайёрлашдан тортиб, то натижалардан фойдалангунча булган боскичларни назорат килади ва куйидаги тадбирларни уз ичига олади:

  1. Дастлабки боскич.

  • Беморни тайёрлаш

  • Материални олиш

  • Руйхатга олиш

  • Намунанинг бирламчи ишлови

  • Намуналарни лаборатория етказиш

  • Намуналарни анализгача саклаш каби кадамларни назорат килади.

  1. Аналитик боскич уз ичига усулларни тугри танланганлигини, материал ва реагентларни тугри дозировка килинганлигини, реакция куйиш, улчаш ва натижаларни хисоблаш тугри бажарилганлйгини назорат килади.

  2. Якунловчи боскич - бланкларни тугри тулдирилганлиги, натижаларни бахолашни ва унинг даволовчи врачга етиб бориш шароитларини назорат килади.

Ички назорат системасининг асосини стандартлаштирилган назорат материалини хар куни узок вакт давомида ишлатиш ташкил этади. Ички на­зорат угказишнинг мохияти битта контрол материални даврий текшириб туриш, натижаларни эса назорат картасига ёзиб беришдан иборат.
Ички назоратни утказишда Узбекистон худудида ишлатишга рухсат этилган заводларда ишлаб чикарилган контрол материаллардан фойдаланиш тавсия этилади. Бундай материаллардан фойдаланиш имкони булмаган холларда, сарф килинмаган намуна колдикларидан (зардоб, плазма, сийдик) тайёрланган назорат материалларини ишлатиш мумкин.
Гематологик текширув натижаларини назорат килиш учун кулланиладиган назорат (контрол) материаллар:

  • Стабиллаштирилган кон

  • Кон хужайраларини санашни назорат килиш учун махсус суспензиялар

  • Гемолизатлар

  • Фиксацияланган кон суртмалари

Жадеал 3.1. Назорат материалларининг солиштирма тавсифи

Курсаткичлар

Музлатилган
зардоб

Маиший

Лиофилланган

Суюк одам зар- доби

Х,айвон

Одам

Бемор намуна-
ларига
ухшашлиги

Идеал

Иммунохимик текширувлар учун ишлатилмайди

Баъзи чекла- нишларга эга

Стабилизаторлар баъзи аналитик усулларга таъсир килиши мумкин

Киймати

Жуда паст

Паст

Юкори

Жуда юкори


Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish