Зах арланиш ва куйишларда


Санок, камерасида лейкоцитларни санаш



Download 2,9 Mb.
bet12/65
Sana01.05.2022
Hajmi2,9 Mb.
#601119
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   65
Bog'liq
klinik labaratoriya diagnostikasi qo\'llanma

Санок, камерасида лейкоцитларни санаш.
Лейкоцитларни санаш эритроцитлар лизисга учрагандан кейин 1 ООта катта катакларда (бу 100 х 16 = 1600та кичик катакка тугри келади) кичик катталаштиришда (окуляр 10х, объектив 8х) утказилади. Яхши куриниши учун куриш майдони конденсорни тушириш ва диафрагмани ёпиш оркали коронгилаштирилади.
Лейкоцитлар сонини санаш куйидаги формула буйича амалга оширила-
ди:
X = а • 250 • 20 = а 50 100
бу ерда: X - 1 мкл конда лейкоцитлар сони;
а - ЮОта катта катакдаги лейкоцитлар сони;
20 - конни суюлтириш даражаси;
100 - саналган катаклар сони;
250 - битта катта катак хажми.
Шундай килиб, натижа олиш учун саналган лейкоцитлар сонини 50га купайтириш кифоя килади.
Мисол. 1600та кичик катакларда ЮОта лейкоцит саналган, кон 20 марта суюлтирилган. Бундан келиб чикадики, 1 мклда лейкоцитлар сони
100 • 4000 • 20 =5000.
1600
Лейкоцитларни камерада санашдаги асосий хатоликлар манбалари:

  • Пробиркага олинган кон ва сирка кислотасини нотугри нисбати;

  • Сирка кислотасини юкори концентрацияси (5% дан куп), бунда лей­коцитлар лизисга учрайди, бу натижани пасайишига олиб келади.;

  • Намунани узок вакт 28°Сдан юкори хароратда колиб кетиши.


ЛЕЙКОЦИТЛАРНИНГ УМУМИЙ МИКДОРИ


ЛЕИКОЦИТ JIАРНИНГ УМУМИЙ. СОНИ


1mm >к 1mm _ж..1тгг>^


Г

I

г



г

г

Г

f

Г




Г

1

&

Ц.

J.

и

и.




QJ.

1

г

¥

Г




г

1ST

Г

ц

т




J.

I

J.

1

\

1

J.

г

J.

1

г

щ

г

яг

г

ч

Г

W

Г

W

J.

1

J.

р.

J,

а

J.

1

J.

1




ш

Г

т

г

щ

г

Щ

т




J.

1

J.

I

J

1

J.

1

J.

1




[




li-

к

I-J




1~




ь


1тт

v
А

1тт

1тт

v
А





- Тавсия этилган хисоблаш зонаси
JI - Одатдаги хисоблаш зонаси

Меъёрий курсаткичлар Лейкоцитлар 4,0 -8,8x109
Клиник ах/амияти.
Курсаткичларнинг меъёрдан юцори булиши цуйидагиларга ишора цилади:

  • Нейтрофил лейкоцитоз: уткир бактериал инфекция, тукималарнинг шикастланиши ва геморрагия (кон кетиши).

  • Лимфоцитоз: уткир ёки сурункали бактериал ёки вирусли инфекция.

  • Моноцитоз: сурункали бактериал, протозоа ва риккетсиоз инфек­ция.

  • Эозинофилия: аллергик узгаришлар, паразитар инвазия, тери касал­ликлари.

Курсаткичларнинг меъёрдан паст булиши цуйидагиларга ишора
цилади:

  • Лейкопения: асосан нейтропениядан иборат булади. Нейтропения ва тромбоцитопения кизил суяк кумигининг касалликлари ёки унинг фаолияти пасайишида, талок секвестрациясида ёки хужайраларнинг юкори деструкциясида (одатда антитаналар таъсирида) пайдо булиши мумкин.

Кон суртмаларининг морфологик текшируви
Материаллар

  • Стерил ланцет ёки игна

  • Пахта

  • 70% ли этил спирти

  • Пластик ноксимон пипетка

  • 1^ирилмаган тоза буюм ойналари

  • Четлари силлик ёйгич ойна (шлифланган)

  • Мум калам

Суртмани буюм ойначасида тайёрлаш техникаси.

  1. Буюм ойналарига тартиб ракамлари куйиб чикинг ва ойнанинг тартиб раками беморнинг картасидаги ракамга тугри келишига ишонч хосил килинг.

  2. Бармокни спиртга хулланган пахта билан тозалаб артинг ва куригунча кутиб туринг.

  3. Стерил ланцет кулланг ва шу ланцетни кулнинг учинчи ёки туртинчи бармоги юмшок жойининг ён томонига санчинг.

  4. Биринчи кон томчисини артиб олинг.

  5. Бармокни имкони борича юмшокрок сикиб, пластик ноксимон пипетка ёр­дамида кейинги кон томчисини йигиб олинг.

  6. Крн томчиси ойна уртасида унинг чеккасидан 1-2смузокликда булиши керак. Суртма яхьии чщиши учун цон оз мщдорда булиши зарур.

  7. Юпка суртма дархол тайёрланади. Четлари силлик ёйгич (шлифланган) ойна буюм ойначасига 30-45° бурчак остида томчидан 1-2 мм олдин куйилади ва ойнани кон томчисига тегиши ва икки ойна бурчаклари буйлаб томчи таркалиши учун бирмунча оркага сурилади.

  8. Ёйгич ойнани бир текис хдракат билан буюм ойнаси четига кадар юргизи- лади, бунда ёйгич ойна буюм ойнасидан ингичка булиши керак. К\оннинг уаммаси ойна буйлаб, унинг четларига етмасдан сурилиб цолади.

  9. Суртма 3-4 см узунликда булиши керак. Ойнага каттик босиб булмайди, чунки бунда кон шаклли элементлари шикастланиши мумкин.

  10. Суртмани текшириш учун унинг яроклилигини текширинг:

-Узунасига ёки кундалангига кетган чизиклар булмаслиги

  • Буш колган (ойна тулик ёгсизлантирилмагани учун) доглар йуклиги.

  1. Суртмани батамом куриб олгунгача очик хдвода колдиринг. Суртма спирт билан котирилмасдан олдин, унга инфекция тушиб колмаслиги учун, хав- фсиз жойда туриши керак.

  2. Суртма белгиланади.

Тугри бажарилган куриган суртма юпка булиши, саргимтир
рангда, четларидан 1-1.5см масофада жойлашиши керак.






ЮПКА СУРТМА ТАЙЁРЛАШ
1^он суртмаларини буяш
Купинча Романовский, Нохт (азур II) буйича буяшлар кулланилади.Суртмаларни тайёрлаш ва буяш учун автоматик курилмалар мавжуд булиб, улар шароитларни стандартлаштиришга ва препаратлар сифатини оши- ришга имкон беради.
СПИРТ БИЛАН КОТИРИШ (ФИКСАЦИЯ ЦИЛИШ)
Мam ер и ал л ар

  • Юпка ва курук кон суртмаси

  • Этил спирт солинган флакон - томизгич

  • Буяш учун таглик

Реактив:

  • метил спирта (этил спирта ишлатилиши мумкин).

СПИРТ БИЛАН ЦОТИРИШ (ФИКСАЦИЯ ЦИЛИШ)





Усул
Суртмани буяш учун мулжалланган тагликка куйинг.
Суртмага икки-уч томчи спирт томизинг.
Суртма икки-уч дакика давомида котирилиши керак.
Суртмадан ортикча спиртни куйиб ташланг ва суртмани Романовский-Гимза буёги билан буялгунгача, батамом куриб олиши учун очик хдвода колдиринг.
Му^им:
Спирт таркибида сув булмаслиги керак, акс холда у хужайраларни керакли шаклда котирмайди. Жорий иш учун, спиртнинг бир кисмини копкокли флакон-томизгичга куйиб куйинг.
ЮПКА СУРТМАНИ РОМАНОВСКИЙ-ГИМЗА УСУЛИДА БУЯШ
Материаллар

  • Спирт билан котирилган юпка кон суртмаси

  • Буяш учун штатив (таглик)

  • Соат

  • Пинцетлар

  • Буфер сувли (pH 6,8-7,2) шиша идиш

  • Суртмаларни куритиш учун штатив (таглик)

  • Янги тайёрланган 10% Романовкий-Гимза буёги (ишчи эритма)

Усул

  1. Курук суртмани буяш учун ишлатиладиган штативга (тагликка) куйинг.

  2. Суртманинг бутун юзасига буёкни секин куйинг.

  3. Соатни ишга тушириб, суртмани 10 дакика давомида буянг.

  4. Суртмали ойнани пинцет билан олиб, кия холатда буёкни буфер сув билан секин ювиб ташланг. Бу ишни икки-уч марта такрорланг.

  5. Суртмани куритиш учун штативга (тагликка) жойлаштиринг.

  6. Суртмани микроскопда текширувдан олдин очик хавода яхшилаб куритиб олинг.

Мух;им
Лейкоцитар формулани санашда буферли сув pH 6,8-7,2 ни ташкил килиши керак.
Кон суртмасини текширув

  • Каннинг буялган суртмаси аввал иммерсион объектив (90х) ва 7х ёки 10х окуляр ёрдамида курилиши керак. 100х катталаштиришдан фойдаланиш суртмада шунга мос хужайравий таксимланишни, лейкоцитлар тахминий сонини бахолашга имкон беради.

  • Эритроцитларни текширувда уларнинг улчами, шакли ва таркибидаги узгаришларни аниклаш мухимдир.

  • Сунг лейкоцитларнинг морфологияси ва уларни дифференциал санаш бахоланади.


Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish