Z. T. Karabayeva

 
6.2.  Gepatotoksiklik 
 
Inson  tanasida  eng  katta  a’zo  bo‘lgan  jigar  ko‘plab  jismoniy  jarayonlarda 
asosiy  rol  o‘ynaydi  va  u  hech  shubhasiz,  butun  tananing  “metabolik 
yo‘naltiruvchisi”  hisoblanadi  (6.1-jadval).  Tananing  ko‘p  funksiyalari  uchun  bu 
a’zoning    muhimligi  sabab,  har  qanday  kimyoviy  moddaning  jigarga  salbiy 
ta’siriga zamonaviy toksikologiya va xavfni baholay olishda juda jiddiy qaraladi.  
6.1-jadval   
Sog‘lom  inson  jigarining  birlamchi  biziologik  roli 
 
Safro kislotasining ajralishi 
 
 
Tana sirtqi qismida yog‘ tashish 
 
 
Glyukoza metabolizmi va glikogen to‘planishi 
 
Temir moddasining saqlanishi va gema sintezi 
 
Bir nechta qon ivish omillari oqrali qon  
ivishini nazorat qilib turish 
 
Karbamid metabolizmi, dori vosita-lari va 
tashqi kimyoviy moddalar 
 
Immun omillarini ishlab chiqarish 
 
Qondan bakterial tozalanish 
 
 
Bir  qator  faktorlar  jigarning  ksenobiotik  toksiklikka  moyilligini  oshiradi. 
Birinchidan,  organizmga  og‘iz  orqali  kiradigan  kimyoviy  moddalar  uchun, 
oshqozon-ichak  yo‘llariga  anotomik  jihatdan  yaqin  joylashgani  sababli,  jigar 

---

 
 
132 
 
yutilgan  ksenobiotiklar  uchun “birinchi bekat” bo‘lib xizmat qiladi. Ikkinchidan, 
kimyoviy  va oziq-ovqat mahsulotlari qon tarkibiga tushadigan va ichakka o‘tadi-
gan  yagona  moddalar  emas:  ular  yana  bakteriyalarning  hujayra  devorlari 
lipopolisaxarid  yallig‘lanishi  komponenti  kabi  ichak  mikroorganizmlar  degra-
datsiyasi moddalarini to‘playdi, ya’ni - endotoksin.  
Ksenobiotiklar  intoksikatsiyasi  davrida  endotoksinning  yetib  borishi  oshish 
ehtimoli borligi sabab, so‘riladigan  endotoksinlarga immunologik ta’sir yuritilgan 
kimyoviy  moddalarning  gepatotoksikligini  kuchaytiradi  (bu  ayniqsa,  spirtli  
ichimliklarga  mukkasidan  ketganlar  holatida  kuzatiladi)
30
.  Uchinchidan,  og‘iz 
orqali kirish bilan birga, kimyoviy  moddalar arteriya qoni orqali jigarga o‘tadi va 
jigar  sinusoidlarida  vena  qon  tomirlaridagi  qon  bilan  aralashadi.  Masaalan,  nafas 
yo‘li  orqali  yutilgan  tamaki  tarkibidagi  moddalar  o‘pka  orqali  kirib  arteriya  yo‘li 
bilan  jigarga  yetib  boradi.  To‘rtinchidan,  jigarning  keng  metabolik  imkoniyatlari 
uning  kimyoviy  toksiklikka    ta’sirchanligini  oshiradi:  begona    molekulalarda 
ko‘plab turli kimyoviy   modifikatsiyalarni  bajaradigan mittigina kimyoviy zavod 
sifatida  ishlab,  CYP  va  boshqa  jigar  fermentlari  to‘satdan  “bioaktivatsion  tobe” 
gepatotoksiklikni qo‘zgatuvchi zararli metabolitlarni hosil qilishi mumkin.
31
 
1.  Asosiy    jigar    tuzilishi.    Umumiy  anatomiyada  inson  jigari  4  ta  turli 
o‘lchamdagi  qismlarga  bo‘lingan  bo‘lib,  Glisson  kapsulasi  nomi  bilan  mashhur 
birlashtiruvchi  to‘qimadan  iborat  yupqa  kapsula  bilan  qoplangan.  Inson  jigari 
ikkita  qon  bilan  ta’minlanish  tizimiga  ega,  asosiy  vena  orqali  jigarga  kelayotgan 
qonning 80% ichaklardagi kislorod miqdori kam bo‘lgan qondir. Og‘iz yo‘li bilan 
kirgan  ksenobiotiklar  jigarga  shu  yo‘l  bilan  boradi.  Jigarga  keladigan  qonning 
qolgan qismi esa kislorodga boy bo‘lib jigar arteriyasiga arteriya qon tomirlaridan 
keladi.  Bu  qon  tomirlari  jigar  og‘ziga  kiradi,  bu  yerda  esa  safro  ajralishi  sodir 
bo‘ladi hamda limfa tomirlari jigardan  chiqadi. Jigarning vena drenaji pastki qon 
tomirlar orqali amalga oshadi.  
                                                           
30
 
Ikeda  T.  Drug-induced  idiosyncratic  hepatotoxicity:  prevention  strategy  developed  after  the  troglitazone  case.  Drug  Metab 
Pharmacocinet. 2011;26:60–70. 
 
31
 
Fromenty  B.  Bridging  the  gap  between  old  and  new  concepts  in  drug-induced  liver  injury.  clin  Res  Hepatol  Gastroenterol. 
2013;37:6–9.
 
 

---

 
 
133 
 
1)    Gepatotsidlar.    Jigar  o‘z    ichiga  ko‘plab  kimyoviy  zaharlangan  gepato-
tokstik  sindromlarni  yo‘naltiradigan  minglab  to‘qimalar  turlarini  oladi.  Eng  ko‘p 
tarqalgan  to‘qima  –jigar  parenximasi  yoki  gepatotsid  bo‘lib,  u  a’zoning  beshdan 
to‘rt qismini egallagan (6.2-rasm).