Умуртца скелеты.
Кафтканотли, икки хил нафас олувчи ва осетр-
симон баликларда ук скелетидаги таянч вазифасини хорда бажаради.
Хордани ураб олган бириктирувчи туки мал и пардадан устки ва паст
ки ёйлар чик;ади. Устки ёйлар учлари билан кушилиб, орка мия найини
Хосил килса, пастки ёйлар ковургаларга кушилади ва гемал канал хосил
Килади. Крлган суякдор баликларда хакикий суяк умурткалар хосил
булади. Умуртка танаси тогайли баликлардаги сингари икки томонлама
ботиб кирган — амфицел типда булади. Умурткалар бурим усимталари
ёрдамида устки ёйлар асосида узаро кушилади. Купчилик суякли ба
ликларнинг мускуллари орасида ингичка килтаноклар жойлашади. Умур
тка погонаси тана ва дум кисмларига булинади. Аввал айтганимиздек,
думи гомоцеркал шаклда булади.
Бош скелети.
Суякли баликларнинг бош скелети хам бошка умуртка-
ли хайвонларнинг бош скелети каби икки булимдан: мия кутиси ва
висцерал скелетдан ташкил топган. Суякли баликлар мия кутисининг
энгса тешиги (foramen occipitale) атрофида туртта энгса суяклари ри-
41-расм. Суякли балицларнинг суяк тангачаси:
/
ктеноид тангача
(олабуга балицники), II циклоид тангача (зоюра балицники).
www.ziyouz.com kutubxonasi
---------------------------------
62
--------------------------------
вожланади: ток, асосий энгса суяк (os basioccipitale), жуфт ён энгса
суяклари (os o ccip ita le laterale) ва ток, устки эн гса суяк (os
supraoccipitale).Мия кугисининг ён деворида 5та кулок, суяклари (ossa
otice) жойлашади. Кузлараро тусик,ни хосил к;илишда понасимон су
яклар к,атнашади. Булар кузпонасимон (orbitosphenoideum), асосий
понасимон (basisphenoideum) ва ёнпонасимон (laterosphenoideum)
ёки жуфтк,анотсимон (alisphenoideum) суяклардир. Х,идлов булимида
ток, урта хидлов (mesethmoideum) ва жуфт ён хидлов (ectoethmoideum)
суяклари жойлашади. Бу суякларнинг хаммаси тогай урнига алмаши-
нади. Мия кутиси устки томондан 3 жуфт крпловчи (дермал) суяклар
билан к,опланган. Булар тепа (parietale), пеш она (frontale) ва бурун
(nasale) суякларидир. М ия кугисининг таги иккита ток, суяклардан:
узун парасфеноид (paraspenoideum) ва калта димог (vomer) суякла
ридан хосил булади.
Висцерал скелет худци тогайли балик,лардаги сингари жар, тилости
ва 5 жуфт жабра ёйларидан ташкил топган. Жабра
к
;
о п к
,
о р и
(operculum)
4 та к,опловчи суяклардан хосил булган (42-расм).
42-расм. Суякли баликларнинг бош скелетида суякларнинг жойлашиш схемаси (жабра
Кощот ва куз атрофидаги суяклар олиб ташланган; хондрал суяклар пунктир билан,
Копловчи (дермал) суяклар оц рангда курсатилган): 1—бурчак суяги, 2~кушилув суяги,
3—асосий энгса суяк, 4 —асосий понасимон суяк, 5-копула, 6—тиш суяги, 7—ён уидлов
суяги, 8—ташки канотсимон суяги, 9—ички канотсимон суяги, 10—ён энгса суяги,
11—пешона суяги, 12—гиомандибуляре суяги, 13—гиоид, 14—симплектикум, 15—ён
понасимон суяги, 16—орали/f %идлов суяги, 17—кейинги канотсимон суяк, 18—устки
жар суяги, 19—бурун суяги, 20—кузпонасимон суяги, 21—тепа суяги, 22—танглай
суяги, 23—жа го рал и к суяги, 24—парасфеноид, 25—квадрат суяги, 26—устки энгса
суяги, 28—димор суяги, 29-33—кулок суяклари, I- V— жабра ёйлари.
www.ziyouz.com kutubxonasi
63
Жар ёйининг устки элементи тогайли баликлардаги танглай-квад-
рат тогайига гомолог булган бирламчи устки жари бир жуфт танглай
суяги
Do'stlaringiz bilan baham: |