З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Купайиши
Суякли баликларнинг деярли хаммаси айрим жинсли 
ва уругланиши ташки булади. Баликлар бошка умурткали хайвон- 
ларга нисбатан нихоятда серпушт булади. Купчилик баликлар юз 
минглаб, ойбалик 30 млн икра куяди. Бу икралар юмшок; булиб, 
яхши химоя килинмаган ва купчилиги халок булиб кетади. Уруглан- 
ган тухумнинг вояга етган баликка айланиши нихоят паст булиб, 
севрюга балигида 0,13-0,58% ни ташкил килади.
Баликлар бошка купгина умурткалилардан аник; купайиш мавсуми- 
га эга эмаслиги билан фарк, килади. Баликлар урчиш (нерест) вацтига 
к,араб уч гурухга булинади:
1. Бахор ва эрта ёзда купаювчи баликдар. Бу гурухга осетрлар, 30F0- 
ра баликлар, лак,к,а баликлар, сельдлар, чуртан баликлар, олабура ба­
ликлар киради.
2. Кузда ва к,ишда купаювчи баликдарга лосос, гулмой (форел), 
треска ва бошк,алар киради.
3. Тропик денгизларда яшовчи баликлар йил давомида купаяди. 
Баъзи баликдарда наел учун кайгуриш ходисаси хосил булади, нати- 
жада улар кам икра куяди. Масалан, тиканбаликларнинг эркаги сув 
тагида ердан чукурча к,азийди ва шар шаклида уя куради. Ургочиси 
20-100 та икра куяди, эркаги 10-15 кун уяни курикдайди. Денгиз от- 
часи ва игнабаликлар эркагининг кррин томонида тери бурмаси булади. 
Шу бурмада урурланган икраларни олиб юради. Америка лак,к,а балиги 
50-100 та икраларини орзига солиб юради. Баъзи баликдарда эса (бойкул 
голомянкаси) тирик туриш процесси кузатилади.
Баликларнинг ицтисодий ахамияти
Хозирги вак;тда инсон баликлардан 40% гача хайвон ок;силини ол- 
мокда. Улар асосан кимматбахо озик,а махсулоти учун овланади. Ба-
www.ziyouz.com kutubxonasi


73
лицлардан озиц-овцат махсулотларидан таш цари витамин, балиц 
ёги ва бошца махрулотлар олинади.
Овланадиган балицларнинг 90% га яцини денгиз ва океанлардан 
тутилади. Тинч океанидан 40%, Атлантика океанидан 45%, Хинд 
океанидан 10% ва Ш имолий Муз океанидан 5% балиц тутилади.
Россия балицчилик саноати юцори тарацций этган мамлакат хисобла­
нади. МДХнинг сув хавзаларида 1000 тур балиц яшаса, шундан 150 тури 
овланади. Бизда энг мухим овланадиган балицлар — сельдлар, зогора ба­
лицлар, трескалар, лосослар, осетрлар, судак ва хамсадир. Хозирги вацг- 
да Россияда фаол ов, яъни йил буйи тутиш кенг ривожланган. Бунинг 
натижасида балицчилик корхоналарига балиц узлуксиз келиб туради.
Овланадиган балицларни табиий шароитда сацлаш ва уларнинг 
сонини купайтириш учун давлатимиз бир цанча чораларни киради:
1. Балицларнинг купайиш жойларини химоя цилиш.
2. Сув хавзаларини ортицча лой ва сув усимликларидан тозалаб туриш.
3. Дарё, кул ва ховузларни саноат корхоналаридан чиццан захар­
ли оцова сувлардан, нефт цуйилишидан цурицлаш.
4. Кдмматбахо балицларни ицлимлаштириш.
Охирги йилларда Узбекистоннинг сув хавзаларида Амур дарёси- 
дан амур хумбоши, оц амур балицлари ицлимлаштирилди. Хозирги 
вацтда Узбекистонда бир цанча балицчилик хужаликларида зогора балиц, 
лацца балиц, храмула, оццайроц (жерех), ци зил куз (плотва), илонбош, 
олабуга, ела (судак), чуртан балиц ва бошцалар овланади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish