З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


ypyF  йулига очилади.  YpyF



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

ypyF 
йулига очилади. 
YpyF
йуллари ташкарига сийдик-таносил тешиги оркали очилади. Ургочи- 
ларида Мюллер найи йуколиб кетади. Тухумдондан тухум йули сийдик- 
таносил тешигига очилади.
Пишиб етилган жинсий хужайралар ташкарига чикарилади ва 
Ta­
rn карида (сувда) уругланади (49-расм).
Баликларнинг экологияси
Сувда яшайдиган баликларнинг хаётида сувнинг харакатчанлиги, 
температураси, сувдаги кислород ва тузлар катта ахамиятга эга.
Сув мухитининг харакати дарё, денгиз ва ёпик сув хавзаларида доим 
булиб турадиган окимлар билан боглик. Сувнинг исиши сув катламла- 
рини вертикал йуналишда харакатга олиб келади. Сувнинг харакати, 
одатда баликларнинг пассив кучишини таъминлайди. Масалан, Скан- 
динавиянинг гарбий киргокларида очиб чиккан Норвегия сельдининг 
личинкаларини Гольфстрим окимининг бир тармоги 3 ой мобайнида 
киргок буйлаб 1000 км га олиб кетади. Йирик дарёларнинг юкори кис­
мида увилдирикдан чиккан лосос баликларининг личинкалари хаёти- 
нинг куп вакгини денгизда утказади. Дарёдан денгизга утиш маълум 
даражада пассив, дарё окими ёрдамида содир булади. Нихоят, балик­
лар харакатини маълум даражада белгиловчи озик объектлари — план- 
ктоннинг харакати хам оким ёрдамида вужудга келади.
Сув мухитида температуранинг узгариши кУРУКЛик — ер мухитига 
Караганда 
анча кам булади. Аксарият холларда баликлар +30+40° С
www.ziyouz.com kutubxonasi


69
49-расм. Чуртан балик,
эркаги сийдик-таносил
системасининг чицариш
найи: 1—буйрак, 2—сий­
дик йули, 3—сийдик
пуфаги, 4—ташци сийдик
йули, 5 —уругдон, 6—сий­
дик йули, 7~ташк;и
жин-сий тешиги, 8
ичак,
9—анал тешиги.
дан паст температурада яшайди. Айник;са, температуранинг пастки чега- 
раси характерли булиб, у океанларнинг шур кдсмида хам -2° С дан 
пастга тушмайди. Шундай кдлиб, баликлар яшаш мухити температура- 
си 35-45°С га тенг. Бирок, шундай оз мивдорда температура тебранишла- 
ри хам баликлар хаётида мухим ахамиятга эга.
Маълумки, баликлар совукхонли хайвонларга мансуб. Уларнинг гав- 
да харакати тугридан-тугри атроф-мухит температурасига боглик,.
Сувдаги кислороднинг микдорига к,араб баликлар унга хар хил му- 
носабатда булади. Маълумки, сувнинг гааларни эритиш к;обилияти (ма­
салан, кислородни) унинг (сувнинг) температураси ва шурлигига тес- 
кари пропорционал. Шу билан бирга сув температурасининг кутарили- 
ши билан баликдинг кислородга булган талаби хам ошиб боради.
Сувдаги кислороднинг минимал микдори аник^анган, кислород 
бу микдордан кам булса, балик; нобуд булади. Зогора балиги учун бу 
микдор +1°С температурада 0,8 мг/л, +30°С булганда 1,3 мг/л, +40° С 
да эса 2 мг/л га тенг булади. Хар хил баликларнинг кислородга булган 
талаби хам бир хил эмас. Шу белгисига к;араб баликлар 4 гурухга були­
нади: 1) кислородни жуда куп талаб кдлувчилар (7-11 см3/л), маса­
лан, кумжа (Salmo trutta), гольян (Phoxinus phoxinus), ялангбалик; 
(Nemachilus barbatunus); 2) куп кислород талаб кдлувчилар (5-7 см3/л): 
хариус (Thymallus thumallus), тошбалик; (Gobio gobio); 3) нисбатан 
кам (4 см3/л) кислород талаб кдлувчилар: човок, балик, (Rurilus rutilus), 
дарё олабугаси (Perea fluviatilis), тошбош (Acerina cemua); 4) ута кам 
(хатто 0,5 см3/л) кислород талаб кдладиган баликлар, масалан, зогора, 
тобон балик,(Carassius auratus).
www.ziyouz.com kutubxonasi


70
Сув хавзаларида мавсумий муз цопламининг хосил булиши балик­
лар учун \ам ижобий, хам салбий рол уйнайди. Муз цоплами сувнинг 
пастки цатламларини хавонинг совуц температурасидан химоя килиб, 
сувнинг тубигача музлашига тусцинлик цилади (фацат баъзан саёз жойлар 
тубигача музлайди). Бу холат балицларни цишда хаво температураси 
нихоятда паст булган жойларга хам тарцалишига имкон беради. Муз 
цопламининг ижобий ахамияти ана шунда.
Муз цоплами балицлар хаётида салбий рол хам уйнайди. Муз цоп­
лами сувнинг хаводан кислород билан туйинишини кескин камай­
тиради. К,иш вацгида купгина сув хавзаларида чириш жараёни нати­
жасида сувда эриган кислород тулиц сарф булади. Бу вацтда сув хав- 
засида улат (замор) деб аталувчи холат пайдо булади. Одатда, улат 
цишда, сув музлаганда руй беради, бу вацтда муз сувга атмосфера- 
дан кислород киришига тусцинлик цилади, сувдаги кислород эса 
чириётган органик моддаларнинг оксидланишига сарф булади. Шу 
сабабдан цишки замор билан курашиш учун сув хавзаларида, одатда 
муз тешиб куйилади ёки сув хавзаларининг суви олдиндан мумкин 
цадар оцизиб куйилади. Бу ходиса Барбий Сибир дарё ва кулларида 
ва Европа дарёларида учраб туради.
Бундан таш цари, яна ёзги заморлар хам булади. Улар сув усим- 
ликларининг фаолияти натижасида юзага келади. Яшил усимликлар 
ёруклик пайтидагина кислородни куплаб истеъмол этадиган булга- 
нидан бундай улатлар фацат кечаси юз беради ва цишки улатларга 
цараганда анча кам булади.
Сувда водород сульфид йигилиб цолишидан хам балицлар куплаб 
халок булиши мумкин, бу газ сув хавзаларида кислород етишмаганда 
органик моддаларнинг чиришидан, шунингдек, баъзи бактерияларнинг 
сувда эриган тузларга таъсир этиши натижасида хосил булади. Бу жи- 
хатдан Крра денгиз алохида диццатга сазовордир, шу муносабат билан 
Крра денгиз сувининг устки цопламларигина тозаланиб туради. Крра 
денгизнинг 200 м дан пастидаги суви эса водород сульфид билан 
захарланган, шунга кура у ерда хеч цандай хаёт йуц.
Сув мухитида яшаш ш ароитларининг хар хил булиш ига цара- 
масдан, балицларни учта экологик гурухга булиш мумкин: пела- 
гик, абиссал ва литорал.
1. 
Пелагик балицлар сув багрида яшайди. Бу балицларнинг баъзи- 
лари сувда осилган майда хайвон ва усимликлар, бошцалари балиц­
лар, сувга тушган хашаротлар билан озицланади. Бу зонада яшовчи 
балицларнинг устки томони, одатда цорамтир рангда булса, пастки 
томони кумушсимон рангда булади. Пелагик балицлар гавдаси узун­
чоц дуксимон булиб, жуда яхши сузади. Купчилик акулалар, лосос, 
сельдлар, трескалар шу зонада яшайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


71
2. Литорал баликдар асосан сув киргок/три ва туби билан борланган. Бу 
баликлар унчалик тез харакат килмайди. Бу гурухга скатлар, камбалалар, 
икки хил нафас олувчи баликдар, бука баликлар ва боцпфлар киради.
3. Абиссал баликлар сув тубида, катта чукурликда яшайди. Катта 
чУКУРЛикларнинг асосий хоссалари босим нинг 
роят
юкори були­
ши, ёругликнинг мутлако йукдиги, сувнинг окмаслиги, темпера- 
туранинг бир хил ва паст булиши хисобланади.
Бу айтилганлардан ташкари, баликдар сувдаги тузларга булган му- 
носабатига цараб учта гурухга булинади: 1) бутун умрини шур сув- 
ларда утказувчи денгиз баликдари (камбала, сельд, треска); 2) бутун 
умри дарё, кул ва ховузларда утадиган чучук сув баликдари (лакка 
балик;, гулмой ёки форел, маринка); 3) уткинчи баликлар, яъни бу 
баликлар денгизда яшаса, купайиш учун дарёларга чикади (лосос) 
ёки дарёларда яшаса, купайиш учун денгизларга чикади (илонбалик).
Экологик гурухлар ва систематик холатидан катъи назар, балик,- 
ларнинг хаёти бир-бири билан алмашиниб турадиган биологик ша- 
роитнинг йил фаслларига караб узгариб туришига боглик,. Биологик 
ёки хаёт цикли семириш, кишлаш ва купайиш даврларига булинади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish