З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Миграция
Купчилик баликлар йиллик хаёт циклининг энг асо- 
сийси булиб м иф ация - яшаш жойларидан кучиш хисобланади.
М иф ация пассив ва фаол булади. Пассив мифацияда баликдар сув 
окимидан фойдаланади. Бу усул билан камхаракатчан пелагик балик;- 
лар, купчилик баликдарнинг личинкалари (сельд, илонбалик;, лосос) 
м иф ация килади. Фаол мифацияда баликдар танлаб олган йуналишига 
к;араб харакат килади, баъзан кучли ок;им ва хатто шаршараларга к;арши 
юради (лосослар).
Фаол мифация урчиш, озикданиш ва кишлаш мифацияларига були­
нади.
Урчиш ёки нерест мифацияси, айникса, уткинчи баликдарда хил­
ма-хил ва мураккаб булади. Урчиш мифацияси денгиздан (шур сув- 
дан) дарёга (чучук сувга) кириш ёки анадром мифациясига ва аксин- 
ча, дарёдан денгизга кириш — катадром мифацияларига булинади. 
Купчилик баликдар икра ташлаш учун киргокдардан очик, денгизга 
к;араб мифация килади (сельдлар, треска, пикша ва бошкалар).
Озикданиш мифациясига мисол килиб трескани оламиз. Треска 
икра ташлаб булгандан кейин озиб колади ва Норвегиянинг гарбий 
киргокдаридан Мурманск киргокдари буйлаб шаркка томон харакат 
Килади, 
сунф а яна урчиш жойига кайтади.
К,ишлаш м ифациясига мисол килиб купгина баликдарнинг (зо- 
Fopa, 
леш, ела, лакка) Волга, Урал, Кура ва бош ка катта дарёлар 
дельтасига киришини курсатиш мумкин, булар кеч кузда уша ер- 
ларда сув тагидан чукур жойларга нихоятда куп тупланади ва шу 
ерда к,ишни утказади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


72
Озщланиш 
характери хилма-хил булиб, баликлар деярли \амм а 
тирик мавжудотлар билан озикланади. Баликларнинг озик,аси сув хав- 
засининг шароити, йил фасллари ва баликларнинг ёшига к,араб анча 
узгариб туради.
Усимликлар билан озик^ланишга мослашган баликдарга хумбош 
(толстолобик), ок; амур, кизилк;анот, крра балик, (маринка) ва хра- 
мулалар киради, чуртан баликлар умуртк;асиз хайвонлар билан озик­
ланади. Баликларнинг озик, тутиши хам турлича. Баъзи баликлар 
(чуртан балик) улжасини пистирмада яшириниб, пойлаб ушласа, 
бошк,алари (ела, ок,к,айрок; — жерех) улжасининг орк,асидан кувади, 
яна бирлари улжасини сув тагидан топади, баъзилари эса сув юзига 
тушган хашаротларни ушлайди. Баликлар йилнинг иссик, даврлари- 
да к,иш фаслига нисбатан интенсив равишда озикланади. Бизнинг 
мамлакатимизда яшайдиган купчилик баликлар к,иш фаслида уму- 
ман озикданмайди ва карахт холга утади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish