З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

(palatinum ) 
билан бир жуфт квадрат суяк 
(quadratum)flaH 
ибо­
рат. Буларнинг уртасида учта к,анотсимон 
(pterygoideum ) 
суяклар бор, 
булардан биттаси хондрал, иккитаси коплагич суякдир. Жарнинг ту- 
тиш вазиф асини копловчи жараро 
(in te r m a x illa r e ) 
ва устки жар 
(m axillare) 
суяклари ташкил этади ва булар иккиламчи жар вазифа­
сини бажаради. Меккел тогайига гомолог хондрал кушилиш суяги 
(articulare) 
ва иккита коплагич суяклари: тиш суяги 
(d en tale) 
ва бур- 
чак суяги 
(angulare) 
\осил булади.
Тилости ёйи акуладаги сингари булса-да, суякдан ташкил топ­
ган. Гиомандибулярега бир томондан, квадрат суяк билан кушила- 
диган симплектикум, иккинчи томондан, тилости ёйининг пастки 
элементи ^исобланган гиоид тегиб туради. Шундай килиб, гиоман- 
дибуляре суяк жар осма суяги вазифасини бажаради. Бундай бош 
скелетга гиостилия дейилади.
Жабра ёйлари 5 жуфт булиб, акуланикидек тузилган. Лекин булар- 
да суякка айланган.
Н и\оят, тилости ёйи пастки кдсмининг орка томонига жабра 
пардаси шуълалари урнашади. Бу шуълалар купчилик суякли балик- 
ларга хосдир.
Сузгич цанотлар скелети.
Ток сузгич канотларнинг ташки скелети 
суяк шуълалардан, ички скелет суяк радиалиялардан иборат.
Бирламчи елка камари анча редукцияланган ва курак (scapula) 
\амда коракоид (coracoideum) дан иборат. Аксинча, иккиламчи ка- 
мар яхши ривожланган ва мия кутиси билан бирикади \ам да суяк­
лар занжирини \осил килади, шу суякларнинг энг каттаси клейт- 
рум деб аталади. Кукрак сузгич канотининг ички скелети факат ра- 
диалиядан иборат булиб, буларга сузгич канотнинг таш ки суяк шуъ­
лалари бирикади. Чанок камари суяк пластинкадан иборат. Бу плас- 
тинкага сузгич канотнинг суяк шуълалари бирикади.
Шундай килиб, суякли баликларнинг кукрак сузгич канотида база- 
лиялар, корин сузгич канотида эса базалия хам, радиалия \ам йук
Мускул системаси. Тана ва дум мускул системаси т ^ р и сегмент- 
ли булиб, миосепталар билан бир-биридан ажралган миомерлар- 
дан тузилган. Кундаланг-таргил соматик мускуллари айрим мус­
кул гуру\ларини ^осил килади.
Куз, жабраусти, жабраости ва жуфт сузгич канотлар мускуллари, 
х,азм кмлиш найини ураб турган висцерал мускулатура силлик мус- 
кулдан иборат. Жабра ва жаг ёйидаги силлик мускул толалари кунда- 
ланг-таррил толалар билан алмашинади.
Нерв системаси ва сезув органлари. Суякли баликларнинг бош 
мияси тогайли баликларнинг бош миясига нисбатан катта булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


43-расм. Олабуга балигининг бош
мияси: 1—бурун капсуласи,
%идлов булаги, 3—олдинги мия, 4—
урта мия, 5 —мияча, 6—узунчоц
мия, 7—орца мия, 8—учлик
нервининг кузга
борувчи шохчаси, 9 —эшитув нерви,

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish