З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


улар шу сургичи ёрдамида бошк,а баликларнинг терисига ёпишиб, уша



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

улар шу сургичи ёрдамида бошк,а баликларнинг терисига ёпишиб, уша
баликларнинг энергиясидан фойдаланади. Типик вакили ёпишкрк, балик,
(Echeneis naucrates^p.
Бук,а баликлар 
(Gobiidae)HHHr 
гавдаси бироз япалокдашган ва к,орин 
сузгич канотлари шаклан узгариб, сургичга айланган. Бу баликлар тро­
пик денгизларда, Каспий, Крра х,амда Орол денгизларида яшайди.
Камбаласимонлар туркуми
— 
Pleuronectiformes.
Буларнинг гавдаси 
ён томондан к;исилган ва атрофи орк,а х,амда анал сузгич к,анотлари 
билан уралган, кузлари асимметрик, яъни бош ининг бир томонига 
урнашган. Хаво пуфакчалари йук,. Камбалалар сув тубида яшаб, уша 
ерда ётади ва ён томони билан сузади. Гавданинг сув тагига к,аратилган 
томони ёруг, юк,орига к,араган томони эса пигментлашган (35-расм). 
К аспий ва Орол денгизларидан ташк,ари барча денгизларда кенг
www.ziyouz.com kutubxonasi


56
тарцалган. Улар умуман куп овланади. МДХ нинг Мурманск ва Узок; 
Шарк улкаларида куплаб овланади.
Трескасимонлар туркуми
— 
Gadiformes.
Треска баликдарининг корин 
сузгич к;анотлари кукрак сузгич канотларидан олдинда жойлашади, хаво 
пуфакчалари ёпик; булади. Бу баликлар, асосан денгизларда яшайди ва 
катта саноат ахамиятига эга. Жахонда овланадиган баликларнинг 14% 
ини ташкил килади. Треска (Gadus momua) балигидан гушт, жигаридан 
шифобахш балик мойи олинади. Пикша (Gadus aeglefunus) ва навага 
(Eleginus navaga^ap хам куп овланади.
Купцанотлилар катта туркуми — Polypteri
Буларга битта купканотсимонлар (Polypteriformes) туркуми киради. 
Буларнинг териси харакатчан ромб шаклидаги ганоид тангачалардан таш­
кил топган каттик панцир билан копланган. Орка сузгич каноти катор 
майда сузгич канотларга ажралган, шу сабабли купканотлилар деб ном 
олган. Бошка баликлардан кукрак сузгич канотининг асосий палласи 
гуштдор булиши, шуълалар энди шу паллага урнашганлиги билан фарк 
Килади. Бу гуштдор палла иккита таёкчасимон суякдан иборат ва улар­
нинг орасида радиалиялар булган тогай пластинка булади (37-расм). Хор- 
даси йук- Жабра пардасини тутиб турувчи шуълалари йук- Дум сузгич 
Каноти гомоцеркал. Ички бурун тешиклари — хоаналар йук- Жуфт хаво 
пуфаги (упкаси) корин томондан кизилунгачга очилади. Лекин буларда 
упка артерияси ва упка венаси йук. Ичакларида спирал клапан, юраклари- 
да артериал конус булади. Кейинги ковак вена хосил булади.
Купканотлиларнинг 10 га якин турлари Африканинг дарё ва кулла- 
рида яшайди. Узунлиги 1,2 м гача етади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish