З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Маймунлар туркуми — Simiae



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Маймунлар туркуми — Simiae
Маймунлар туркумига 100 дан ортик;турлар киради, улар тузили- 
ши жи^атидан энг юк;ори турадиган сутэмизувчилардир. Буларнинг 
Хаммасининг олдинги мия яримшарлари нисбатан жуда катта ва унинг 
устида куп сонли эгатчалар ва бурмалар булади. Куз косаси тамомила 
тутащ булиб, олдинга к;араб туради, кукрагида бир жуфт эмчаги бор, 
биринчи бармори бошк,а бармокдарига як;щл карама-^арши куйил- 
ган. Тирнокдари ясси. Чала маймунларга нисбатан каттарок, узунлиги 
15 см дан 2 м гача етади. Асосан Усимликлар билан озик^ланади ва 
куйидаги оилаларни узига бирлаштиради: гажакдумлилар (Cebidae) 
нинг гавдаси 24-90 см узунликда булиб, думи узун ва гажак булади. 
Жанубий Америка урмонларида тарк;алган ва дарахтларда яшайди, 
дарахтлардан дарахтларга узокда сакрайди, мевалар, барг ва майда 
хдйвонлар ^амда кушларнинг тухуми билан озиьутанади. Уйнок;и май­
мунлар (Callithricidae) энг кичик маймунлар булиб, массаси 70-1000 г 
келади ва Жанубий Америка урмонларида яшайди. Гажакдумлилар ва 
уйнок;и маймунларнинг бурунлараро тусик,лари сербар булади, шу- 
нинг учун буларнинг бурун тешиклари икки томонга к;араб туради. 
Шу сабабли булар кенгбурунли маймунлар \ам деб аталади, крлган 
м а й м у н л а р эса т о р б у р у н л и л а р д е й и л а д и . 
М ар т и ш к а л а р
(Cercopithecidae) Африка ва Жанубий Осиёда тарк,алган. У рта ва кат­
та улчамдаги \айвонлар (32-110 см узунликда) булиб, жунгли ва 
tof
-
ларда (денгиз сат^идан 4000 м баландликкача) яшайди. Думи ва куй- 
муч кддок,лари яхши ривожланган. Мартишка ва макакалар усимлик, 
павиан ва мандриллар эса \айвонлар билан озик^анади. Гиббонлар 
(Hylobatidae) 7 турни уз ичига олади. Булар олдинги оёкдарининг жуда 
узун булиши, думининг йунушги билан характерланади. Хиндистон, 
Х инди-Х итой, Яма, Суматра, Калимантан оролларидаги тропик 
урмонларда яшайди. Типик вакили гиббон (Hylobates Иоо1оск)дир.
Одамсимон маймунлар 
(Pongidae)HHHr 
турлари унча куп эмас ва 
одамга як,ин туради. Олдинги оёкугари кейинги оёкутарига нисбатан 
бироз узун, боши юмалок, думи рудимент \олда, овк;ат сакдаш хал- 
тачаси ва куймуч кадоги йук;, бош мияси мураккаб тузилган, курича- 
гида чувалчангсимон усимта булади. Бу оилага \озирги замонда яшаб 
турган учта тур киради. Орангутанг 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish