З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet281/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

П =_!•---------I— •
м
А г
бунда:
П н — муайян даврда муомала учун зарур булган пул микдори;
Т0— сотилиши лозим булган товарлар суммаси (товарлар мик­
дори х нархи);
Х к— кредитга сотилган товарлар суммаси;
X, — тулаш муддати келган товарлар ва хизматлар \амда бошка 
туловлар суммаси;
Ат— пулнинг айланиш тезлиги.
Масалан сотилган товарлар суммаси 100 млн. сум булиб шундан 
20 млн. суми муддати келган карзлар ва бошка туловлар 40 млн.
338


сумни ташкил килса, муомала учун зарур булган пул микдори 20 
млн. сумга тенг булади.
100-20 + 40 
_
Яъни: ПМ =---------- = 20 млн. сум.
Муомалада булган пул микдори сотилаётган товарлар ва хизмат­
лар суммасига нисбатан ошиб кетиши ва бунинг натижасида товар­
лар билан таъминланмаган пулнинг пайдо булиши пулнинг кадр- 
сизланиши, яъни инфляцияни билдиради. Миллий иктисодиётда 
давлатнинг, тижорат банклари ва бошка молиявий муассаларнинг 
мажбуриятлари пул сифатида фойдаланади.
Пул операцияларининг асосий купчилик кисми накд пулсиз, 
чеклар ва унга тенглаштирилган молиявий активлар ёрдамида амал­
га оширилади. Ш у сабабли муомалада булган пул микдорини \исоб- 
лаш учун М, ...Мп пул агрегатлари ёки таркибий кисми тушунчаси- 
дан фойдаланилади.
Бизнинг Республикамизда умумий пул микдори куйидаги (тар- 
киб)лар асосида хисобланади:
М н — накд пуллар;
М ,= М и+ тегишли \исоб варакаларидаги пул колдиклари, ма- 
хдплий бюджетлар маблаглари, бюджет, жамоат ва бошка ташкилот 
маблаглари;
М 2 = М, + халк (жамкарма) банкларидаги муддатли омонатлар.
М , = М, + чик,арилаётган сертификатлар + аник, максадли заём 
облигациялари + давлат заём облигациялари + хазина мажбурият­
лари.
Барча пул агрегатлари йигиндиси ялпи пул массаси ёки ялпи 
пул таклифини ташкил килади. Накд пуллар ривожланган бозор 
ик,тисодиёти мамлакатларида умумий пул массасининг 9—10 фоиз­
ни, бозор иктисодиётига Утаётган муста^ил \амдустлик давлатлари- 
да 35-40 фозни ташкил килади.
Пулга талаб — бу айирбошлаш учун (II,) ва активлар томонидан 
пулга талаб (П п) пи уз ичига олади.
А\оли Узларининг \исобларига навбатдаги пул окими келиб туш- 
гунча, кундалик э\тиёжлари учун кулларида етарли пулга эга були­
ши зарур. Корхоналарга иш \аки тулаш, материал, ёкилги сотиб 
олиш на шу кабилар учун пул керак булади. Ш у барча максадлар 
учун зарур булган пул айирбошлаш учун пулга талаб дейилади. Айир­
бошлаш учун зарур булган пул микдори номинал ялпи миллий 
ма\сулот (Я М М ) \ажми билан аникданади, яъни у номинал Я М М
339


га мутаносиб равишда узгаради. Ах,оли ва корхоналарга икки х,олда 
айирбошлаш учун купрок, пул талаб килинади: нархлар усганда ва 
ишлаб чик,ариш х,ажми купайганда.
Кишилар узларининг молиявий активларини \ар хил шакллар- 
да, масалан, корпорация акциялари, хусусий ёки давлат облигаци- 
ялари шаклида ушлаб туриш мумкин. Демак, активлар томонидан, 
яъни инвестициялар учун пулга талаб хдм мавжуд булади.
Активлар томонидан пулга талаб фоиз ставкасига тескари мута- 
носибликда узгаради. Фоиз ставкаси паст булса, кишилар купрок 
микдордаги накд пулга эгалик килншни афзал куради. Аксинча, 
фоиз юкори булганда пулни ушлаб туриш фойдасиз ва активлар 
шаклидаги пул микдори купаяди. Шундай килиб, пулга булган уму­
мий талаб, активлар томонидан пулга булган талаб ва айирбошлаш 
учун пулга булган талабнинг микдори билан аникданади.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish