Инфляцияга к^арши сиёсат негизини пул микдорининг усиши
ни товарлар ва хизматлар микдорининг теги шли даражада усиши
билан боглаб олиб боришга каратилган тадбирлар ташкил килиш
зарур. Чунки харид килиш учун моллар старли булмаган \олда а\оли
Кулида пулнинг ортикча купайиши инфляциянинг янада авж олиб
кетишига сабаб булади. Пул микдори билан бирга нархларнинг х,ам
тобора усиб бориши мукаррар равишда, узокдавом этадиган
гипер-
инфляцияни келтириб чикаради. Бу уз навбатида, миллий ишлаб
чикаришнинг изидан чикиши а\оли кенг табакаларининг кашшок-
лашиши ва бутун ижтимоий тизимнинг барбод булиши хавфини
тугдиради.
Товарлар такчилллиги мавжуд булиб турган \озирги боскичда
гиперинфляцияни олдини олиш учун а\оли
истеъмол фондининг
усишини ишлаб чикариладиган ма\сулот, курсатиладиган хизмат-
нинг моддий \ажми купайишига бевосита боглик килиб куйиш
зарур булади. Ички бозорни моллар ва хизматлар билан тулдириш,
муомалага уринсиз ортикча пул чикарилишига йул куймаслик, мил
лий валюта баркарорлиги таъминлаш ва халк турмуш даражасини
устиришнинг му\им шартидир.
Сумнингбаркарорлигини таъминлашда накд пул эмиссиясининг
усишига, а\оли кулида пулнинг \аракатсиз туриб колишига йул
Куймаслик биринчи даражали а^амиятга эга.
Бунда муомалага чика-
рилган пул микдоринингуз вактида кайтарилишига эришиши, ма\-
сулот ишлаб чикаришнинг усиши таъминламаган корхоналарга кре-
дитлар берилишига йул куймаслик чоралари курилиши керак.
2001
йилда накд пул эмиссияси даражаси прогноз курсаткичла-
рида кузда тутилгап 9 фоиз урнига 6,5 фоизни ташкил этди. Пул
нинг айланиш суратлари тезлашди. Натижада пул массасининг уси
ши ялпи ички махсулотга нисбатап 2000 йилда 17,1 фоизни ташкил
этган булса, 2001 йилда бу курсаткичнинг 16,4 фоизгача кискари-
шига эришилди.1
Инфляцияни пасайтирувчи кудратли омил миллий валюта ал-
машув курсининг баркарорлашувига эришишдир. Бу уз навбатида
импорт нархларнинг баркарорлашувига олиб
келадики, натижада
ички бозордаги нархлар узгаради.
Валюта биржаларида валюта операцияларининг барча турлари
учун талаб ва таклиф натижасида шаклланадяган ягона алмашув
' Миллий истиклол гояси: асосий тушунча ва тамойиллар. Т.: «Янги аср
ашюди», 2001. 63-бст.
349
курсини белгилаш, валюта курси баркарорлигига эришишнинг даст-
лабки шартидир.
Миллий валюта курси баркарорлигини таъминлашнинг навба-
тидаги шарти даслабки боскичда валюгани
накд пулсиз алмашти-
риш ^ажмини купайтиришга устунлик беришидир. Истицболда эса
бу со^адаги сиёсат банклараро валюта биржасидаги айланма микдо-
рини корхона ва фукаролар уз пулини хо\лаган микдорда хо^лаган
валютага эркин алмаштириш имкониятини берадиган даражага ет-
казишга каратилади. Бунга эришишда миллий ишлаб чикаришда
экспорт улушини кенгайтириш билан бирга Президентимиз И .Ка
римов таъкидлаганларидек, «... миллий валютамизнинг жорий опе
рациялар буйича эркин алмашувини, яъни конвертациясини таъ
минлаш учун барча зарурий шарт-шароитларни яратиш»1
алохида
ах;амиятга эга.
Шундай килиб, юкорида к,араб
чикилган чора ва тадбирлар-
нинг муваффак,иятли амалга оширилиши миллий валютамиз алма-
шув курсининг баркарорлашувига, унинг харид килиш куввати-
нингошишига ижобий таъсир курсатади.
Do'stlaringiz bilan baham: