З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


VI БОБ. Узбекистонда бозор иктисодиётига угиш



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

VI БОБ. Узбекистонда бозор иктисодиётига угиш
даври ва унинг хусусиятлари
Бу боб утиш даври назарияси, хусусан бозор иктисодиётига утиш 
йулларини баён кил и ш билан бошланади. Кейин Узбекистонда б о ­
зор ицтисодиётига ути ш н ин г там ойиллари ва хусусиятлари, респуб­
ликада бозор и сл о \о тл а р и н и амалга ош и ри ш ва унинг асосий йуна- 
лишлари курсагиб берилади.
М авзу бозор муносабатларига утиш, и кти содиётни э р к и н л а ш - 
т и р и ш ва и с л о \о т л а р н и ч укурлаш ти ри ш ж араён и да м а к р о и к т и с о ­
д ий б а р к а р о р л и к к а э р и ш и ш вази ф ал ар и н и т а \п и л к и л и ш бил ан
якунланади.
1-§. Узбекистонда бозор иктисодиётига утишнинг 
тамойиллари на хусусиятлари
Бозор икти содиётин и нг олдинги бобда тилга олинган белгилари 
у зо к давр давомида ш аклланиб, пировард натижада яхлит и ж т и м о ­
ий т и зи м н и таш ки л килади.
Бунда бозор икти содиётига утиш йуллари (моделлари) хилма- 
хил булиб, ул арн и нг умумий ва хусусий то м о н л ар и ф арк л ан ад и.
Ж а \о н тажрибасида бозор иктисодиётига утишнинг барча йуллари 
умумлаш тирилиб, куйидаги учта асосий моделга булинади:
I. Р и вожл а н га н ма мл акатл а р йул и ;
И. Ривожланаётган мамлакатлар йули;
III. С о б и к с о ц и а л и с т и к мамлакатлар йули.
Бу й у л л а р н и н г умумийлиги шундаки, уларн и нг ^аммаси бозор 
икти содиётига ути ш н и максад килиб куяди ва мазкур и к ти со д и ё т­
н и н г кон у н -ко и д ал ар и , амал килиш механизми куп ж и \а т д а н уму­
мий булади. Ш у билан бирга \ а р бир й улн и н г узига хос хусуснят- 
лари \ а м бор, бу эса бозор м уносабатларини ш а к л л а н т и р и ш н и н г
и ж ти м о и й -и к ти с о д и й , тарихий, миллий ш ароитлари хар хил були- 
ш идан келиб чикади.
М асалан, бозор муносабатларига у ти ш н и н г гарбча модели (р и ­
вожланган м ам лакатлар йули)да оддий товар хужалигидан э р к и н
124


ракобатга асосланган классик ёки э р к и н бозор и кги сод иётига ва 
ундан \о зи р ги замон маданийлаш ган бозор икгисодиётига утилади.
М устам л акачи лик дан озод булиб, мустакил ри вож ланаётган
м а м л акатларни н г бозор икгисодиётига утиш йулининг хусусияти — 
бу колок,- анъанавий икгисодиётдан эркин бозор икгисодиётига утиш- 
дир. Н и\оят, соб и ксоц и ал и сгик мамлакатлар йулининг му\им белги- 
сй марказлаштирилган, маъмурий — буйрукбозликка асосланган ицти- 
содиётдан \ози рги замон ривожланган бозор тизимига утишдан ибо- 
ратдир. Бу йулнииг бошка йуллардан фарки шундаки, тоталитар икти­
содиётнинг бозор иктисодиёти билан умумийлиги йук, улар батамом 
бир-бирига зид. Шу билан бирга учинчи йулда бозор муносабатлари га 
утаётган мамлакатларнинг узи утиш шароитлари, иктисодий ривожла­
ниш даражаси, мулкчилик ва хужалик юритиш шакллари билан бир- 
бирларидан фаркпанади. Буларнинг \аммаси бозор икгисодиётига утиш- 
даги мазкур йулн и н г узига хос хусусиятларидир.
Марказлашган маъмурий-буйрукбозликка асосланган ицтисоди- 
ётдан бозор икгисодиётига утишда максад бир хил булса-да, турли 
мамлакатлар турли йулларни танлашлари мумкин. Х,аммага маълум­
ки, бир тизимдан и кки н чи тизимга утишда икки йул, яъни револю- 
цион ва эволю иион йуллар мавжуд. Польша, Чехословакия, Россия 
ва бошка айрим мамлакатлар бозор икгисодиётига у ти ш н и н г рево- 
л ю ци он йулини, бирданига катта тунтаришлар килиш йулини танла- 
дилар. Бошкача айтганда улар «карахт килиб даволаш» деган усулни 
кулладилар. Бу йулни амалга ош и ри ш учун Россияда «300 кун», «500 
кун» деган утиш дастурлари ишлаб чикилди. Бу дастурларни тезкор- 
л и к билан амалга ош ира бошладилар. Бунда улар бир ти зим дан и к ­
кинчи тизимга утишда анча узок муддатли утиш даври були ш и н и
унутдилар. Натижада бу мамлакатларда ишлаб чикариш ^ажми ке с­
кин тушиб кетди, куплаб корхоналар ёпилиб, ишсизлар сони купай- 
ди, пулнинг кадри кескин пасайиб кегли, иктисодиёт эса ^амон 
карахтликдан чиккани йук, одамларнинг а\воли огирлашди.
Ш у н и н г учун Узбекистон бу йулдан бормай, бош ка йул тан л а- 
ди. Бу йул У збеки стон ни н г узига хос маданий, тарихий, иктисодий 
ва таб и и й хусусиятлари и и \а м д а бу йулдаги ж а \о н таж р и б ас и н и
\и с о б г а олган .\олда революцион тунтаришларсиз, ижтимоий тукна- 
шувларсиз, и ж ти м ои й \ и м о я н и кучайгирган \о л д а ас т а -с е к и н л и к , 
лекин катъиятлилик билан боскичма-боскич ривожпанган бозор икти- 
содиётига утишдан иборатдир.
« Б и зн и н г бозор муносабатларига утиш моделимиз Р еспублика- 
н и н г узига хос ш ароитлари ва хусусиятларини, ан ъ а н а ла р, урф-
125


одатлар ва турмуш тарзини \ а р томонлама ,\исобга олишга, утишда- 
ги иктисодиётни бир ёкдама, бесунакай р и вож ла н т и ри ш н и н г мудх,- 
иш меросига бар\ам беришга асосланади»1, деб ёзади мамлакатимиз 
Президенти Ислом Каримов.
Узбекистонда бозор муносабатларига утиш йули ижтимоий-йунал- 
тирилган бозор иктисодиётини шакллантиришга каратилган. Бу йул ни 
амалга о ш и ри ш га, иктисодиёт ни тубдан и с л о \ килиш га П резиден - 
т и м и з И. Каримов томонидан ишлаб чицилган бешта м у\и м там ой- 
ил асос к,илиб олинган.
Би рин ч ид ан , икгисодиётни мафкурадан холи килиш , ун ин г ус- 
тунлигини таъминлаш.
Иккинчидан, утиш даврида давлатнинг узи бош исло\отчи булиши.
У чинчидан, бутун ян ги лан иш ва тараккиёт жараёни конунларга 
асосланмоги, кон ун ларни н г устуворлиги таъмин.панмоги лозим.
Т урти н ч и дан , бозор муносабатларига утиш билан бир каторда 
а\олини ижтимоий \им оялаш со\асида кучли чора-тадбирларни амал­
га ош ириш .
Нихрят, бешинчидан, бозор муносабатларини боскичма-боскич карор 
топтириш. Бозор муносабатларига утишда бу тамойилларнинг \аммаси 
хам му\им а\амиятга эгадир, лекин уларнинг ичида бозор ик^тисодиё- 
тига боскичма-боскич утиш тамойили ало\ида эътиборга л о й и к Чунки 
тегишли хукук,ий негизни, бозорнинг инфратузилмаларини яратиш, 
одамларда бозор куникмаларини \осил килиш, янги шароитларда иш- 
лай оладиган кадрларни тайёрлаш учун вак;г керак булади.
Бундан таш кари , бозор муносабатларига утиш ф ак атги на и к т и ­
содиёт со\аларини узгартириш билан чекланмайди. У ижтимоий \аёт- 
н ин г б ир-бирлари билан узвий богли кб ул ган барча с о \а л а р и н и , шу 
жум ладан, си ёсий , м а ъ н а в и й -ах л о к и й , м аиш ий ва б ош ка со^алар- 
ни хам тубдан у згарти ри ш н и такозо килади. Б ул арн и н г \а м м а с и
бозор иктисодиётига б оскичма-боскич, эволю цион йул билан утиш 
\а к и л а г и гоя жуда м у \и м ва афзал э к а н л и ги н и курсатади.
Бозор муносабатларига боскичма-боскич утиш тамойилини амалга 
ош и ри ш иктисодиётни и с л о \ килиш нинг асосий боскичларини ан и к
фарклаш , бу боскичларнинг \ а р бири учун а н и к максадларни, уларга 
эр и ш и ш воситаларини белгилаб олиш ни талаб килади.
Президентимиз И.А. Каримовнинг асарларида бозор иктисодиё­
тига ути ш н и н г б ири н чи боскичнда куйидаги иккита вазифани б и р ­
дан ига \ а л килиш максад ки л и б куйилганлиги таъкидланади:

Каримов И. А.
У з б ек и с т о н б у ю к к сл а ж ак сари. Г.: «У зб еки стон ». 1998. 101- 
102-бег. lap.
126


— тоталитар т и з и м н и н г огир оки б атл ар и н и ен ги ш , та н гл и к к а
б а р \а м бериш, иктисодиётни баркарорлаштириш ;
— Р есп у б ли ка н и н г узига хос ш ароитлари ва хусусиятларини 
\и с о б г а олган \ о л д а б озор м ун оса ба тла ри н и н г н еги зларин и шакл- 
л а н т и р и ш 1.
Ш у в ази ф ал ар н и \ а л к и л и ш учун б и р и н ч и б оски ч да и с л о \
Килиш нинг м у \и м йуналиш лари аникдаб олинди.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish