З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Биринчидан
, миллий валютанинг товар (хизмат)лар билан барка- 
рор таъминланиш ига эриш иш . Бунда бозорни истеъмол моллари б и ­
лан тулдириш ва ул арн и нг умумий \ а ж м и д а республикада ишлаб 
ч икариладиган ма\сулотлар \и с с а с и н и ош и ри б б ориш \ а л килувчи 
уринга эга булади.
Иккипчидан,
етарли б арка рор валюта за \и р а л а р и га эга б у л и ш . 
Бунга республика эксп орт и м к о н и я т и н и к е н га й ти р и ш , корхона- 
.парни эксп орт учун 
махсулот 
ишлаб чикарадиган корхоналарга ай- 
лантириш ва уларнинг жахрн бозоридаги мавкеини ош и р и ш оркали 
эришилади.
Учинчидан,
ишлаб топ илган \ а р бир сумни кадрлаш ва халк 
хужалигига сарф лан ган ,\ар бир су м н и н г ф ой да билан к а йти ш и га 
э р и ш и ш . Бун и н г учун катъий м о л и я -к р е д и т си ёс ати н и и зч и л л и к
билан утказиш зарур.
Туртинчидан,
пул к а дрсизл ани ш и га, и н ф л я ц и я г а карш и пухта 
уйланган сиёсат утказиш. Бунда ички бозорни моллар билан тулди­
риш , накд пул ва кредит э м и с с и я с и н и н г усиш ига, а \ о л и кулида
143


пулн и н г х,аракагсизтуриб коли ш и га йул куймаслик би ри н чи дара- 
жали ах,амиятга эга.
Республиканинг бозор икгисодиётига утишида иктисодиёт т а р ­
кибий ту зи л иш ин и узгартириш вазифаси бутунлай янги халк, хужа­
л и к ком плекси ни бунёд этиш га каратилади. Бу эса икти сод иётни н г 
та р м о к ва худудий тузилиш ини, ишлаб чик,арилаётан мах,сулот, э к с ­
порт ва им п орт тар к и б и н и кайта куриш, шунингдек, э н г м у \и м
м акрои кти сод ий ва такрор ишлаб ч и к ар и ш нисбатларини тартибга 
соли ш н и талаб килади.
Республикада бозор муносабатларига утиш жараёнида: « И к ти с о ­
д и ё т н и н г барча с о \ а ва т арм окл ари да э р к и н л а ш т и р и ш ж а р а ё н и н и
и зчи ллик билан амалга о ш и р и ш ва олиб борилаётган исло^отларни 
янада чукурл аш ти ри ш , хужалик юритувчи суб ъектл арн ин г муста­
киллигини янада ош и ри ш , тадбиркорлик ф аоли яти н и ри вож лан ти ­
риш йулидаги мавжуд туси кл арн и б артараф этиш — бу сох,адаги 
узгаришларнинг асосий йуналишларидир»1.
Ш ундай килиб, Р еспубликада и ктисодий и с л о \о т л а р н и амалга 
о ш и р и ш иктисодиётда янги бозор муносабатларига асос солади, 
иктисодий фаолият эркинлиги ва тадбиркорликни намоён этиш учун 
шароит яратиб беради, и ж тимоий-маънавий сох,адаги ижтимоий ка- 
фол атл а р н и м уста\камл а й ди .
Асосий таяич тушунчалар
Утиш даври 
— бир икти содий ти зим дан бош каси га, мавжуд 
и кти сод ий муносабатлардан бутунлай бош ка, янги и кти сод и й му- 
носабатларга утиш такозо килинадиган даврдир.
Бозор исло^отлари 
— бозор иктисодиётини ва бозор муносабат­
л ари н и ш акллантиришга каратилган чора-гадбирлар мажмуидир.
Ицтисодий ислох;отлар 
— иктисодиётда туб (ёки ки см ан ) узга- 
риш ларни амалга ош ириш га каратилган тадбирлардир.
Иктисодий уклад 
— турли мулкчиликка асосланган хужалик юри- 
ги ш н ин г шакллари ва турлари.
Иктисодиётни эркинлаштириш 
— нима ва канча ишлаб ч и к а ­
р и ш н и , каерга, кандай б а \о д а со ти ш н и тад б и р к о р н и н г узи белги- 
л аш и учун и м кон бериш . И к ти с о д и ётн и н г барча сох,алари ва тар- 
мокларини эрки нлаш тири ш , хужалик юритувчи субъектларнинг эр-
1 М и л л и м и е т ш у ю л г оя си: а со с и й ту ш у н ч а ва т а м о й и л л а р . М аъруза м ат н л а - 
ри учун м ат е р и ал л а р . Т.: «Янги аср анлоди». 2001. 9-бет.
i 44


кинлиги ва мустакиллигини таъминлаш , тадбиркорлик ф аол и яти н и
ривож лантириш учун барча шарт-шароитларни яратиш демакдир.
Исло^отлар концепцияси 
— и ж ти м о и й —иктисодий и с л о \о тла р - 
н и н г асосий максад ва йунал иш лари, уни амалга о ш и р и ш н и н г ва­
зифалари ва стратегик йулларин и нг умумий гоясидир.
Иктисодиётни баркарорлаштириш 
— тан гл и к ^олатларига б а р ­
дам бериш асосида макроиктисодий мувозанатликни сакпаш ва и ш ­
лаб ч и к ар и ш н и ю ксалтириш учун ш арт-ш ароитл арн и вужудга кел- 
тиришдир.
Такрорлаш учун саволлар ва топшири^лар
1. Бозор иктисодиётига ути ш н и н г ж а \о н таж рибасида синалган 
асосий йуллари (моделлари)ни таърифлаб беринг. У ларнинг умумий 
ва узига хос то м о н л а р и н и курсатинг.
2. У збекистоннинг бозор муносабатларига утиш йули кандай ху- 
сусиятларга эга? Республика иктисодиётини и с л о \ к и л и ш г а кандай 
там ойи ллар асос килиб олинади?
3. Бозор муносабатларини боскичма-боскич карор гопгириш та- 
м о й и л и н и н г м а зм ун ин и батафсил туш унтиринг. Х аР б и р б о ски ч - 
н и н г максад ва вазифаларини т у л а р о к б а ё н килинг.
4. Республикада икгисодиётни и с л о \ килиш кандай йуналишлар 
буйича амалга ош и ри лади ? \ а р б и р йуналиш буйича у з и н ги зн и н г
ф п кр-м уло\а зал ари н ги зн и билдиринг.
5. Бозор муносабатларига утишда иктисодий и сло\отлар уз олди- 
га кандай вазифаларни куяди? Бу в а з и ф а л а р м и н г т у л а р о к т а в с и ф и - 
ни беринг.
6. Бозор иктисодиётини шакллантириш даврида давлатнинг етак- 
ч и л и к ф аоли яти нимадан иборат э к ан л и г и н и туш унтириб беринг.
7. Узбекистонда бозор иктисодиётини карор топ ти р и ш н и н г к а н ­
дай давлат дастурларини биласиз? У ларнинг бир-бири билан кандай 
б огланганлигини та \л и л килинг.
8. И кгисодиётни эрки нл аш тири ш ва и сло\отларни чукурлашти- 
р и ш н и н г мазмунини тушунтиринг. Республикамизда иктисодиётни 
э р к и н л а ш т и р и ш у зо л д и га кандай вазифаларни 

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish