Юрак ва кон-томирлар касалликлари нур ташхиси



Download 94 Kb.
bet6/7
Sana03.07.2022
Hajmi94 Kb.
#738063
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Лекция4

Аортал етишмовчилик. Аорта ва чап коринча уртасида ортикча кон баллотация булади ва уларнинг дилатациясига олиб келади. Аортани кутарилувчи ва пастга тушувчи кисмлари кенгаяди. Митрализацияда митрал етишмовчилик кушилади ва порок митрал етишмовчилик схемаси буйича ривожланишни давом этади.
Шундай килиб порокларни йули бир лекин улар бу йулни улар хар хил тезликда босиб утишади.


Ортирилган порокларда юрак, томирлар узгариши








Юр

УБ

УК

УАр

ЧБ

ЧК

КАо

ПАо

МС

+

N/+

+

+

+

N/-

N/-

N/-

МЕ

+

N

N

N

++

+

N

N

АС

­+

N

N

N

N

+

+

N

АЕ

+

N

N

N

N

++

+

+

+ - катталашган, - кичиклашган, N – норма

ТУГМА ПОРОКЛАР ГЕМОДИНАМИКАСИ.


Тугма пороклар 2 гурухга булинадилар ок ва кук пороклар. Ок порокларда (Боталло йули. коринча ва булмача аро тускич дефекти) кон чапдан унга ташланади, аортага кам кон келади – беморлар ранги окишта булади. Кук порокларда (Фалло тетрадаси) кон унгдан чапга ташланади аортага веноз кон кушилади ва беморлар ранги цианотик булади.
Ок пороклар гемодинамикаси. Кон чапдан унга ташлангани туфайли упкага куп кон келади (гиперволемия) ва гипертензия ривожланади. Упка шунт сифатида ишлайди. Порок огирлиги ташланган кон хажмига боглик КАД>БАД>БЙ. Гипертензия ошганда кон чапга ташланиши мумкин (Эйзенменгер синдроми). Унг камералар катталаши кон хажми ва гипертензияга боглик. Чап камералар катталашиши кайтган кон хажмига боглик.






УБ

УК

УАр

ЧБ

ЧК

КАо

БЙ

N/+

N/+

+

+

+

+

БАД

+

+

+

N

N

-

КАД

N/+

+

+

+

+

-

+ - катталашган, - кичиклашган, N – норма

Упка артерияси пульсацияси кучаяди (упка илдизи раксга тушади). Аорта пульсацияси БАД ва КАД камаяди, БЙда кутарилувчи аортаники кучаяди. Чап булмача катталашиши шунт митрал клапанга дистал жойлашганини англатади. БЙда унг камералар факат гипертензия ривожланганда катталашадилар. БАД асосий узгаришлар юракни унг томонида руй беради, унг коринча юракнинг чап контурини хосил килиши мумкин, КАД купинча хамма камера кенгаяди (УБ охирги булиб).




Фалло тетрадаси гемодинамиками.
1)юкори КАД 2)унга силжиган аорта (иккала коринчадан кон олади) 3)упка артерияси стенози 4)унг коринча гипертрофияси. Кон систолада унг коринчадан чап коринча, аортага ва упка артериясига кетади, упкага кам кон боради (гиповолемия) чунка упка артерияси торайган.






УБ

УК

УАр

ЧБ

ЧК

КАо

ФТ

N/+

+

-

N

N

+

+ - катталашган, - кичиклашган, N – норма

пентада = тетрада + БАД, триада = тетрада – 1) – 2) + БАД


Юрак оек кийим (ботинка) шаклида, унг коринча юракни чап контурига чикада, туш суяги буртиши мумкин (юрак букири).


Дилатация ва гипертрофия фарки.
Юрак камералари дилатация еки гипертрофия туфайли катталашишлари мумкин. Дилатацияда юрак хажми каттарок булади. Дилатация ва гипертрофия доим бирга буладилар лекин биттаси купрок булади. Стенозларда купрок гипертрофия булади – тусиклик ошганда (юрак унча катта булмайди), етишмовчиликлар купрок дилатация булади – кон хажми купайганда (юрак нисбатан катта булади). Гипертрофия декомпенсацияда дилатацияга айланади.


Булмача ва коринча аро клапанлар коринчаники. Уша учун коринча катталашса улар систолада яхши епилмайдилар ва нисбий етишмовчиликга олиб келадилар. Демак коринча кенгайса вакти келиб оркасидан булмача хам кенгаяди.


Юрак патологик конфигурациялари
Митрал конфигурация – митрал порокларда учрайди,
аортал конфигурация – аортал порокларда учрайди.
Миопатик конфигурация – миокардит ва перикардитларда учрайди.



  1. Митрал конфигурация белгилари.

  • чапдан упка артерияси ва чап булмача ейлари катталашиши

  • талия текислашган еки буртган

  • чап коринча кичик (МС) еки катталашган (МЕ)

  • аорта кичик (МС) еки нормал (МЕ)

  • унгдан унг булмача ейи катталашган

  • атриовазал бурчак юкорига силжиган

  • МЕ да чап булмача ейи юракнинг унг контурига чикиши мумкин.

  • Кизилунгач МСда кичик (6 см гача), MEда катта радиус буйича силжийди

  1. Аортал конфигурация белгилари (утирган урдак).

  • чапдан патга тушувчи аорта нормал (АС), катталашган (АЕ).

  • талия чукур

  • унгдан кутарилувчи аорта катталашган

  • атривазал бурчак пастга силжиган

  1. Миопатик конфигурация

  • юрак иккала томонга кескин кенгайган, трапеция еки уч бурчак шаклида

  • ейлар куринмайди

  • аорта кичик

  • юрак уриши суст




Download 94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish