Юлдашeв А. Сирожиддинов И. Хусаинов М


XI  БОБ. ДЕБИТОРЛИК ВА КРЕДИТОРЛИК ҚАРЗЛАРИНИ



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/164
Sana21.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#44553
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   164
Bog'liq
moliyaviy menejment

XI 
БОБ. ДЕБИТОРЛИК ВА КРЕДИТОРЛИК ҚАРЗЛАРИНИ 
БОШҚАРИШ 
 
11.1. Дебиторлик қарзлари ва уларни бошқариш 
Дебитор қарздорлик - бозор иқтисодининг объектив унсури ва унинг 
даражаси фирманинг кредит сиёсати ва иқтисодий шарт-шароитига таъсир 
курсатади. Дебитор қарздорлигининг ўсиши сотишнинг кенгайиши билан 
боғлиқ, демак, даромад ошади. Лекин, бошқа томонидан дебитор қарзларини 
ундриш ва чорасиз қарзлар бўйича йўқотишлар хавфи ошади. Молиявий 
менежернинг вазифаси дебитор қарзллари оқилона чегараларини аниқлаб 
олишдир. 
Нормал иқтисодий шароитларда дебиторлик қарзлари ишлаб чиқаришни 
ривожлантиришга, корхонанинг молиявий ахволини яхшилашга ёрдам 
берадиган зарур ҳодисадир. Лекин унинг нооқилона кўламлари микро ва 
макро 
даражаларда 
корхоналарнинг 
ликвидсизлилигини, 
тўловга 
қобилиятсизлигини келтириб чиқаради. Булар эса корхоналарни банкрот 
бўлишга олиб боради, давлат бюджетига даромад тушишини камайтиради. 
Нормал жараён туфайли келиб чиккан дебиторлик қарзига қуйидагилар 
киради:
- махсулот етказиб берувчиларга шартнома асосида берилган бўнаклар 
(газ, электр энергияси, автотранспорт ва алоққ хизматлари, материаллар 
харид қилиш); 
- тўловларнинг товар билан қайтарилмаган қисми; 
- ҳисобот бериш шарти билан пул олган (берилган бунаклар бўйича) 
шахсларнинг белгиланган ҳисобот топшириш муддатлари доирасидаги 
қарзлари. 
Нормал бўлмаган дебиторлик қарзи: камомадлар, талон-тарожлар ва 
ўғриликлар бўйича қарзларни, товарлар (ёки хизматлар) миқдори ва сифати 
белгиланган ассортиментга мос келмаслиги туфайли билдирилган ҳамда 
жавоб берувчилар тан олган ёки ҳакамлар қарор қилган қарзлардир. 
Хўжалик фаолияти жараёнида тугалланмаган ҳисоб-китоблар бўйича 
нормал кредиторлик қарзлари қонуний тарзда вужудга келади. Булар 
қуйидагилардан иборат: 
ҳисобварақлар бўйича белгиланган ҳақ тўлаш муддатлари 
доирасида маҳсулот етказиб берувчилар олдидаги қарздорлик; 
меҳнатга ҳақ тўлаш бўйича ишчи ва хизматчилар олдидаги ҳамда 
ижтимоий суғуртага ажратмалар бўйича касаба ташкилотлари олдидаги 
қарздорлик; 
моддий бойликлар уларнинг ҳақини тўлаш муддатига қараганда 
олдинроқ келганлигини муносабати билан пайдо бўлган қарздорлик; 
солиқлар бўйича давлат олдидаги қарздорлик ва бошқалар. 
Дебиторлик қарзи – корхонанинг айланмасидан чиқиб қолган ва бошқа 
жисмоний ҳамда юридик шахсларда турган маблағларидир. Корхонанинг ўз 


198 
маблағлари ёки бошқа корхоналарнинг маблағлари бу қарзларни қоплаш 
манбаи булиб хизмат қилади. 
Дебиторлик 
қарзи–маблағларни 
айланмадан 
иммобилизациялаш, 
кредиторлик қарзи – бошқа жисмоний ва юридик шахсларнинг маблағларини 
ишлаб чиқаришга вақтинча жалб этишдир. 
Дебиторлик қарзи қайтарилганида ҳисоб-китоб варақлари, валюта 
ҳисобварақларидаги, кассадаги пул маблағлари ёки товар-моддий бойликлар 
кўпаяди. Баланс якуни ўзгармайди. Лекин агар корхона бошқа корхоналар ёки 
банклардан кредитлар олиш ҳисобига маблағ берган бўлса, баланс якуни шу 
суммага кўпаяди, яъни кредиторлик қарзи – бошқа юридик ёки жисмоний 
шахслар олдидаги мажбуриятлар суммаси кўпаяди. 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish