фарфиюн,
тор г а з а г ут и ва дафна д а ра х т и ёрининг з^ар биридан
икки
м и щ ол,
у л дир илм аг ан олтингугурт ва харбацнинг цайси биридан булса з^ам —
хоз^ оци, хоз^ цорасидан — бир
м и щ о лд а н
олиб, кифоя циларли миц-
д ордаги м ум билан цушиб, мумли с уртма яс ала ди.
Яна: Африка бурацидан икки б ул а к, н а вша ди лд ан || бир б у л а к 424
олиб, иккаласини куйдириб уткир сиркада эзилади, к а с а л жой ишца-
л а н г а н д а н кейин б у таркибни суртилади. Дори шимилиб кетса, уч со-
а т д ан кейин ца йт а да н ишлатилади; шу тадбир уч кун д а во м эттирила-
ди. А г ар [тери] цава рса, билиб утилган тадбир цулланилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
532
Т и б %о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и к и т о б
Яна: о л а к у л а н г ва х ард ал ни
ролиядек
булгунча усимлик ёгида
цайнатилади; кейин шуни кучли [кишининг] к а са л жойига ишлатиб ца-
вартирилади, кучсиз [кишига ишлатилганда боища дори] ^ушиб кучи
синдирилади.
Бундан к ур а енгил
1
ва ажойиб фойдали дори: уткир сиркани ^зн-
га баробар яхши гул ёги билан цушиб чайцатилади, кейин к а с а л жой-
ни д арал л а т та билан ишцаб шу дорини суртилади. Яна тор газ агути-
дан бир оз цушилган
голи я
суртилади.
Билгинки, болалар шу к а с а л л и к к а у ч р а г а нд а у л ар учун пар^ез ци-
лиш кифоядир. Б ал о г а т г а яцинлашган
бола
ЪУ^оё
з^аб дорисидан
ярим д ир хам истеъмол цилиши, ун ёшли боланинг эса икки
донац
вазнида истеъмол цилиши мумкин.
Туццизинчи фасл.
Муйни тушириб юборадиган дорилар
О^акдан икки б у л а к ва зирнихдан икки б ^л ак олиб, озгина сабр
билан цушиб суртилса, дар^ол муйни тукиб юборади. Агар о^акдан
к^проц, зирнихдан камроц олинса, [дори] муътадилроц булади, агар
охак купайтириб юборилса, анча кечикиб а м а л цилади, лекин таъсир
к урсатади. Гоз^о о^акдан икки б у л а к ва зирнихдан бир б у л а к олиб,
с у вд а то патдаги толаларни туширадиган булгунича цайнатилади: агар
бу амални шу сувнинг узида яна цайтарилса, яхшироц булади; бу д о
рини цуёшга цуйиш яна яхшироцдир. Кейин шу сувни олиб, бунда у'зи-
га ц а р а г а нд а анча к а м ёгни то сув ёр цувватини олгунича цайнатилади
ва шуни суртилади. Го>;о бу сувни то ту з булиб цуюлгунича цуйиб
цуйилади, кейин шу тузни сувга цушиб ишлатилади.
Садаф кул лар и з^ам зирних билан оз^акнинг ишини цилади ва улар-
д а н к ур а латифроц булади. Агар оз^ак урнига ичига оз^ак солиб цайта-
цайта цуёшга цуйилган ёки цайнатилган сувни олиб, ичига янчилган
зирних цушилса, яхши булади.
Гоз^о сув идишлар та г ид а б ул ад иг ан к у к з у л у к з^ам ишлатилади.
Агар ус ад ига н [муйни] ингичкалиги м а т л у б б^лса, оз^акка ток кули ёки
бурац цушиб купроц пишитилади; кейин шу дори суртилган жойни ар-
па ва боцила уни з^амда цовун урури билан ювиб ташланад и. Гохо
оз^ак билан зирнихни кашкоб ва гуруч суви билан цушилади; гоз^о бу
таркибга
м урр
ва м аста ки , баъ зан эса денгиз купиги з^ам цушилади.
Унинчи фасл. О ^ак2 куйдирган кишини даво лаш
Оз^акни су ртган дан сунг, уни куп а гд ар иб пишитмаслик, балки тез-
д а ювиб т аш ла ш к е ра к ; оз^ак ишлатишдан олдин гул ёги суртилган
булсин. Суртилган жо й иссиц сув билан ювилгандан кейин, совуц с у в
д а утириш керак, бу яхши даводир. Кейин у ж ойг а пучгги артилган яс-
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |