Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet480/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   476   477   478   479   480   481   482   483   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Е т т и н ч и 
ф а н
533
мицни гул суви ва са нд ал билан эзиб суртилади, айницса, у ер ачиша- 
ётган 
булса,
шундай цилинади. Агар кучли ачишаётган булса;
rçÿpFo- 
шнп упа мархамини, шунингдек, т у х у м оци, гул ё ш ва кофур билан 
ишланган куйдирилган цургошин суртмасини ишлатмай чора flÿrç.
Ун биринчи фасл. О ^ а к1 ^идини к е т к а з а д и га н тадби рлар
Охак ишлатгандап кейин хушбуй парса билан ишланган лом ёки 
сирка ва гул суви билан цушилган лой суртилади. Шафтоли баргининг 
бу туг рид а ажойиб хусусияти бор; ток барги, янчилган рай^он барги, 
хина, мах сар новдаси, гул, омила шираси, корачайир ва шунга ÿx- 
шашларнн я к к а - я к к а ва цушиб ишлатилса х ам [фойдали булади].
[270] Ун иккинчи фасл. Муй усишига тускинлик киладиган дорнлар
Совутиб увуштирувчи дорилар муй усишига тусцимлик цпладн. 
М а са л ан , олдин муйни юлиб ташланад и, кейин уша жойг а мингдево- 
на, афюн ва сиркани сассицалаф билап цушиб суртилади. [Сассик- 
алафни] сиркада цайнатилса, яхшироц булади. Tÿrçafl цурбацасипипг 
цуритилганини янчиб, испарул шираси ёки мингдевона шираси, ёки 
сирка билан капта-цайта суртилса, муй усишига тусцинлик циладиган 
дорилардан булади. Айтишларича, ичига к а л т а к е с а к солиб цайнатил- 
ган ёрни суртилса, муй ÿcишигa тусцинлик цилади, кирпи солиб цай- 
натилган ёр шундай булади. Б аъ за н бунинг тескариси 
>^ам 
аптил- 
ган.
Бу бобда айтилган д орилардан бири шуки, 
цимулиё
кесаги ва 
к а л ай упасидап баробар булакла рни ва аччицтошдан ярим булакпи 
олиб, 
yÿn
мингдевона суви билан эзилади. Баъзиларнинг айтишнча, 
туцай цурбацасининг цоии ва д а рё тошбацасининг цони муй усишига 
тусцинлик цилади. Куршап ал ак ни нг цони, мияси ва жи га р и ^ам буига 
тусцинлик цилади, дейилади. Б аъ за н ш ул ар да н дори таркиб цилиб ан- 
тад ила р: цамишли туцай цурбацаларини олиб цуритилади, шундап па 
арик тошбацасининг цуритилган цонидан, цизил бурацдан, куйднрил- 
ган 
rçÿpFOiunH 
ва куйдирилган м арв ар ид садафидан баробар булак ла р-
ни олиб, сув билан цориштирилади ва киндик таги ^ам кул тнк муии- 
ни юлиб т а ш л аб туриб ишлатилади. К,ичитци ут ва унинг у ру п пш ëF 
билан кушилса, муйни тукиб юборадиган кучли дори булади.
Ун учинчи фасл. Сочни ж и н г а л а к циладиган дорилар
Б ула р сариц иунгпчка упн ва унинг 
ö f i i

o k
кунор, 
мурр,
мози, 
охак ва куйдирилган куррошин кабилардир. Буларни бир-бирига ку- 
шиб ишлатилади ёки баъзилари билан чскланиб турилади; бу хил до-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   476   477   478   479   480   481   482   483   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish