Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


луф о тициб цуйилса хам  ж у д а ажойиб булади, ундан кейин [фойдалиликда]  сумцутун?



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet332/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   328   329   330   331   332   333   334   335   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

луф о
тициб цуйилса хам 
ж у д а ажойиб булади, ундан кейин [фойдалиликда] 
сумцутун?,
ундан 
кейин гулсапсар илдизи, ундан кейии ёввойи ясми^ уни туради.
К о в а к л а н г а н я р а л а р н и н г т е р и с и , — а г а р ч о р а
к у р и л м а с а , — я х ш и
ё п и ш п б б и р и к м а й д и ;
с о р л о м
т е р и д е к ё п и ш с и н у ч у н т е р и г а к у р п т у в ч и
д о р и и ш л а т и ш м у м к и н .
Чу^ур тушиб к ов а кл ан га н ва хоналаб кетган яраларни дорплар етар- 
ли д а р а ж а д а тозалай олмайди ва у л ар д ан эт унмайди, аммо айнпцса, 
яранинг [туриш] вазияти ва биз баён цилиб ут г анг а мувофпц сп^иб бор- 
лаш [тадбири] уни тозалаш учун кифоя цилмайдиган бир ш а к лд а бул- 
г ан да ж у д а суюц, ювувчи дориларни чайиш асбоблари ор^али юборилса 
ёки пилнк [билан] кпргпзплсагина, у л ар етарли д а р а ж а д а тозалаб, эт 
упади. Асал, айннцса, унппг шароб билан аралаштирилгани, ювувчи 
дорилардан ^исобланади- Кул с у в ио з чиркли яра кутаро лмай ди ган куч­
ли ювувчидир. Денгиз сувн хам шунга якин, чунки у-ювади ва цурнтади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


342
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и кит об
Аччицтош суви ^ам ювади ва, шу билан бирга, уша аъзога сизиб к ела- 
диган м одд аг а тусцинлик цилади. Я р а д а шиш булса, на бу ювувчи дори- 
ларнинг биронтаси ва на шароб мос келмайди. Б у хил яраларни [бор- 
л а г а н да ] дори устидан аъзо мизожини тузатиш учун зарур нарсаг а ва 
яра ичига [юбориб] ишлатиладиган м а р х а м [уткирлигига] ^арши тура- 
диган нарсаг а булраланган л а т та парчалар ь^уйиш к ер ак ; шунда ке- 
ракли дори суртилгаи бонща бир ла тт а парчани яра орзига ^уйилади.
[Яраларнинг] бирикканлигига оцаётган нарсанинг камайиши, цуйи 
цисмларнинг *Этга т ул г а н л и г и
1
далил булади. Б аъз ан борлаш ва дори- 
нинг кучлилиги сабабли у я р а л а р д а н бир йула куп р уту бат о к а д и ; к е -
шш ул ар цуриб битади.
Олтинчи фасл. Я ра л а р д а г и к ур т г а карши дори
Сув бупида ус а диг а и ялпиз ва биз Учинчи китобда куло^ ь^урти бо- 
бида айтган дорилар бунга ^арши фойдали нар сал ар дан хисобланади.
Еттинчи фасл. Я р а л а р д а эт ундириш
Яра тозаланиб, ун га ози^ тортилмагунича эт ундирмай туриш керак ; 
озш\ к а м булса, у я р а г а бориб етолмайди. Я р а л ар тоз ал ан га нд ан кейин, 
у ла р цандай ва ц аерда булмасин, ^еч ^андай кучли ачиштирувчи ва то- 
заловчи нарсани як;инлаштирилмасин. Эт ундирувчи дориларни ишла- 
тилга нда я р а д а х а д да н таш^ари хуллик ёки орти^ча ц ур ук лик пайдо 
булса, айтиб утилган тавсияларни к у з д а тутиб, биз зардобли я р а ла р бо- 
бида ай тг ан ла рг а а м а л цилиш керак. Б у — яр а т о за л ан г ан д а рутубатли 
булнб цолиши ёки ж у д а
1
^у р и б кетиши сабабли эмас, балки унадиг ан 
этнинг ж у д а руту батли ёки ^уру^лиги оз булиб цолиши сабаблидир.
Агар ишлатилаётган дори м а р х а м булса, уни о^адиган цилиб суюл- 
тирпш з^амда ёр ва мумини купайтириш, цуритиш хусусиятини камай-
тирувчи тадбирлардандир. Дорини рализ 
1
^илиб цуюлтириш ва ёрини 
камайтириш, унга ^ушиладиган дориларни купайтириш ёки асал каби 
нарсани ^ушиш унинг ^уритиш хусусиятини орттирувчи тадбирлардан-
дир. Я р а л а р д а м а р х а м ишлатиб эт ундириш, секинро^ ундирса хам 
ж у д а мувофиц, сепиладиган дорилар ор^али эт ундириш [эса] цийин, 
лекнп эт унса, тез унади. Б аъ за н [унган] эт ^аттик; булади, шунда сс- 
пнладиган д орилардан сепиб, м а р х а м л а р билан ёпиб ^уйиш 
тутри 
тад бирла рда н ^исобланади.
Шароб, айни^са, буриштирувчи шароб ювиши, тозалаши, курити- 
шп ва кучайтириши сабабли барча я р а л а р учун яхшп доридир2.
Эг ундирадиган дорилар х;а^ида жарох;ат бобида айтдик. Бу ерда 
эса шу м а в з у г а мос к ел ад иг ан яхшиларидан 
бир 
кисминн айтамиз.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   328   329   330   331   332   333   334   335   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish